Transcript Насеља
НАСЕЉА Проф. Мирослав Маркићевић • Насеље је територијална, друштвено-географска и архитектонска целина посебног имена у којој људи стално или повремено живе. Подела насеља Села Стална Привремена Градови Мешовита насеља Основно о насељима • Село је насеље са релативно малим бројем становника и густином насељености, индивидуалним начином становања (у приватним кућама) и пољопривредном као доминантним занимањем становништва. • За настанак села неопходно је постојање: воде за пиће, пољопривредног земљишта, погодног терена за градњу кућа и безбедности (од поплава, одрона, клизишта, непријатеља...). Села могу да настану спонтано и плански, али и некадашња спонтано настала села могу да се плански трансформишу. • Свако село има сеоски атар – своју административно омеђену територију, која обухвата сва земљишта и објекте који припадају селу. Службени назив за сеоски атар је катастарска општина (К.О.), али се њихове територије и границе у неким случајевима не поклапају. Сеоска насеља Спонтано настали атари (лево) у Поморављу и плански настали атари (десно) у Бачкој • Села се разликују по броју становника (мала – до 500 становника, средња – од 500 до 2.000 становника и велика – више од 2.000 становника). • Постоје села која су многољуднија од неких градских насеља. • Села се разликују и по географском положају, који највише зависи од рељефа, хидрографије и доминантне гране пољопривреде којом се становништво бави. Сеоска насеља Села разбијеног типа Села полузбијеног типа Села збијеног типа Села низног (ушореног) типа • раштркана по брдима и међусобно удаљена (села у југозападној и западној Србији) • груписањем кућа сродника настају засеоци у саставу једног села (села у Шумадији) • куће и окућнице су густо распоређени једни поред других (села на Косову и Метохији, у Тимочкој Крајини, Бачкој, Банату, Поморављу, југоисточној Србији) • стамбени и други објекти ређају се дуж једног, главног пута, који може и да се укршта са једним или више споредних путева (села у Мачви и Срему Физиономска класификација села Село разбијеног типа – Премећа код Чачка Село полузбијеног типа – Осоница код Ивањице Село збијеног типа - Бело блато у општини Зрењанин Села низног типа - Сланкамен Примарна села • пољопривреда је једино или изразито преовлађујуће занимање становништва Села са услужним функцијама • постоји црква, школа, продавница, пошта, амбуланта... Села са карактеристичним функцијама • туристичка, рударска, саобраћајна Функционална подела села Трансформација села Депопулација Деаграризаија Сенилизација Урбанизација Социјални угар Процеси трансформације села • Град је насеље са великом концентрацијом становника и изграђених објеката, са израженим колективним становањем и преовлађујућим непољопривредним функцијама. • Најстарија насеља градског типа настала су у западној Азији више хиљада година пре Христа. • Заметак савремених градова биле су тврђаве, тржнице, рудокопи, саобраћајна чворишта, пристаништа и некадашња села са централним положајем. • Нагли демографски и просторни пораст градова почиње упоредо са развојем капитализма и индустрије. ГРАДОВИ Јерихон, један од најстаријих градова у свету на обалама океана, мора или језера • Лос Анђелес, Марсеј, Чикаго... у заливима који дубоко залазе у копно • Солун, Осло, Котор... у естурарима на обалама река, ушћу једне реке у другу или речној делти на важним стратегијским местима • Буенос Аирес, Бордо... • Лондон, Каиро, Београд, Дака, Ротердам... • Истанбул, Суец, Сингапур... Подела градова према географском положају Марсеј, најважнија лука Француске, трећа највећа лука у Европи, на обали Лионског залива Лисабон, у естуару реке Тежо Ротердам, највећа европска и трећа највећа лука у свету Истамбул, град на два континента Мали градови Средњи градови Велики градови Милионски градови Мегаградови • са мање од 20.000 становника • Пожега, Мајданпек, Шид, Бујановац, Лепосавић, Трстеник... • од 20.000 до 100.000 становника • Сомбор, Шабац, Смедерево, Краљево, Врање, Урошевац... • од 100.000 до 1.000.000 становника • Ниш, Нови Сад, Приштина... • од 1.000.000 до 10.000.000 становника • Београд, Санкт Петербург, Мадрид, Сиднеј, Лима... • са више од 10.000.000 становника • Шангај, Москва, Њу Делхи, Џакарта, Каиро, Сао Паоло... Подела градова по величини • радијалног, ортогоналног, кружног, полукружног облика, који су плански урбано реконструисани или грађени као потпуно нови • Москва, Вашингтон, Париз, Канбера... Градове мешовите структуре Градове правилне структуре Градови неправилне структуре • предодређене рељефом, хидрографијом и историјским разлозима, са густо изграђеним зградама које су махом међусобно приљубљене, са уским, кривудавим улицама, укрштеним под различитим угловима • Јерусалим, Охрид, Багдад, Истанбул... Физиономска подела градова • стари квартови имају неправилну, а нови правилну структуру • Београд, Санкт Петербург, Будимпешта... Јерусалим, град неправилне структуре Москва, град правилне структуре Београд, град мешовите структуре Ред. бр. Држава Број становника (милиона) Ред. бр. Мегаград Држава Број становника (милиона) Мегаград 1. Токијо Јапан 33,8 13. Карачи Пакистан 15,7 2. Сеул Ј. Кореја 23,9 14. Гвангчу Кина 15,3 3. Мексико Сити Мексико 22,9 15. Џакарта Индонезија 15,1 4. Њу Делхи Индија 22,4 16. Каиро Египат 14,8 5. Бомбај Индија 22,3 17. Буенос Ајрес Аргентина 14,1 6. Њујорк САД 21,9 18. Москва Русија 13,5 7. Сао Паоло Бразил 21,0 19. Пекинг Кина 13,2 8. Манила Филипини 19,2 20. Дака Банглад. 13,1 9. ЛосАнђелес САД 18,0 21. Истанбул Турска 12,5 10. Шангај Кина 17,9 22. Рио де Жанеиро Бразил 12,5 11. Осака Јапан 16,7 23. Техеран Иран 12,5 12. Калкута Индија 16,0 24. Лондон В. Британ. 12,3 Најмногољуднији градови на свету Унутрашње архитектонске и инфраструктурне промене, Ширење на околину, Измештање индустрије ван града, Концентрација услужних функција у центру, Померање становања према периферији, Пренамена некадашњег стамбеног простора централних градских квартова у пословни простор. Процеси трансформације града Броендби, околина Копенгагена, о. Зеланд, Данска • Suburbs have become the heirs to their cities' problems. They have pollution, high taxes, crime. People thought they would escape all those things in the suburbs. But like the people in Boccaccio's Decameron, they ran away from the plague and took it with them. Charles Haar Крај предавања!