Transcript Десанка Максимовић

Десанка
Максимовић
Стрепња
Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.
Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и стра'.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.
Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?
Издалека само све к'о звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек' ми не приђу ока твоја два.
~~
Пролетње песме II
Осећам вечерас,док посматрам ласте
и пупољке ране,
Како срце моје полагано расте
Ко видик у лепе, насмејане дане:
Како с младим биљем постаје све веће
И лако ко крило,
И како му цело једно небо среће
И пакао бола не би доста било;
Како чезне за свим што би живот мого
Лепог да му даде,
И да му ничега не би било много:
Тако су велике чежње му и наде.
Наставак ПРОЛЕТЊЕ ПЕСМЕ II
Осећам да досад све је било шала
Мога срца врела;
Да још ником нисам љубав своју дала
Колику бих могла и колику хтела;
Да има у мени цела нежна плима
Речи неречени,
Да бих срце могла поклањати свима
И да опет много остане га мени.
Desanka Maksimović biografija
Desanka Maksimović (1898-1993), rođena je 1898. u selu
Rabrovica, kod Valjeva. Umrla je u Beogradu 11.02.1993.
Sahranjena u Brankovini, Valjevo.
Gimnaziju je završila u Valjevu, filozofski fakultet u
Beogradu.
Bila je u braku sa Sergejom, nije imala dece.
Bila je profesorka u I i III gimnaziji u Beogradu i u
Dubrovniku.
Od 1985. postala je redovan član Srpske akademije nauka.
Dela: “Vrt detinjstva”, “Gozba na livadi”, “Nove pesme”,
“Pesnik i zavičaj”, “Zarobljenik snova”, “Trazim
pomilovanje”.
Razvijala se mimo svih uticaja.
Prvu pesma objavila 1920. godine i ubrzo potom i prvu
zbirku pesama.
Stvarala je i između ratova, tokom i nakon II svetskog rata.
Bila je plodan pesnik, a pisala je i poeme, pripovetke,
romane, a dala je veliki
doprinos i stvaralaštvu za decu (bajke).
Kritika: Dragan Jerinić: „Nemilosrdno srce pesnikinje”.
Školovala se u Brankovini, diplomirala je na filozofskom
fakultetu u Beogradu.
Period njenog književnog stvaranja obuhvata 2
perioda: međuratnu i posleratnu
savremenu književnost
Njeno osnovno pesničko načelo je jasna i razumljiva
poezija, otvorena prema
čoveku i životu.
ПO РАСТАНКУ V deo
Zavole bela mirisna ruža crni bodljikavi trn.
Ti ne veruješ meni, je li ,dragi,da je ruža zavolela trn.?
I kada mu ona u jednu bisernu zoru reče kako ga
voli, on se
Grohotom i prezrivo nasmeja. Ti ne vjeruješ meni, je
li, dragi,da se je trn prezrivo nasmejao?
A kada jednoga dana neko htede uzbrati belu
mirisnu ružu
Trn mu izbode ruke.
Ti ne veruješ meni , je li, dragi,da mu je trn izbo ruke?
OPOMENA – DESANKA MAKSIMOVIĆ
Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
Ne ostavljaj me nikad samu
Kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
Duboke i meke
Oči neko
Sasvim obične.
Može mi se učiniti
Da tonem u zvuke
Pa ću ruke
Svakom pružiti.
Može mi se učiniti
Lepo i slatko
Voleti kratko
Za jedan dan.
Ili mogu kome reći u
Tome času čudesno sjajnu
Predragu mi tajnu
Koliko te volim.
O, ne ostavljaj me nikad samu
Kad neko svira.
Ona sebe nije videla u avangardnoj poeziji, već u klasičnom
pevanje.
Njene pesme pevaju o detinjstvu, zavičaju, prirodi, rodoljublju,
životu, prolaznosti i smrti.
Bila je okrenuta narodu, pogotovo najširim slojevima („Volim da
putujem trećom klasom”)
Tražim pomilovanje
Objavljeno 60ih godina 20. veka.
Polazni Desankin motiv nalazi se u Dušanovom
zakoniku, koji je poznat po strogim odredbama i
nejednakosti siromašnih u odnosu na vlastelu; Desanka
se moli za oprost
Zbirka predstavlja vid lirske diskusije sa Dušanovim
zakonikom.
.
Ovde se Desanka vezuje za prošlost svog
naroda (14. vek), ali ona govori o svim ljudima,
izražava epičke stavove o ljudima.
Naslovi pojedinih pesama nadovezuju se na
naslov zbirke.
Na početku i na kraju zbirke su Proglas i O
praštanju i tu se javlja sam car Dušan.
Za sebra
Velmože su povlašeni, a sebri ne uživaju nikakve
privilegije (taj izraz je koristio i Tin Ujević u
Hrvatskoj, u zbirci: „Lelek sebra”).
Sebar je obespravljen seljak, vezan za zemlju.
„…niče i raste kao trava…” – ukazuje na
njegovu minornost, ali i to da niče u najtežim
okolnostima ukazuje na njegovu neuništivost i
snagu.
Usukano stabaoce – teško imovno stanje.
30 kućica krompira – minimalno, jedva može da
se preživi, pogotovo kad je u pitanju velika
porodica.
Sebar sve voli, voli život – ova strofa je
svetla (sunce) za razliku od prethodne.
Uočavaju se i fizička i duhovna vitalnost –
opstaje zato što voli život.
Sinovi – ratnici, snaga potrebna državi.
Za nerotkinje
Ni Desanka nije imala dece.
Nerotkinja je u društvu osuđivana,
pogotovo u prošlosti.
ZA SEBRA
Tražim pomilovanje
Za sebra
Što niče i umire kao trava
U zaborav iz zaborava,
Za trideset kućica njegovog krompira,
Za usukano kukuruza stabaoce,
Za dim nad krovom,
Za ono gde je,sledeći oce,
Pogrešio delom i slovom.
Za sebra uvek verna životu,
Za sebra koji sunce voli
Ako život izda i ševa,
I gušteri,sunca uživači,
I pesnikinja mirisa,zova,
Za sebra,
Sebar izdati neće,
Za sebra koji u povodu vodi po desetinu sebara sinova.
TRAŽIM POMILOVANJE – DESANKA MAKSIMOVIĆ
U “ ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ “ АУТОР ВОДИ ДИСКУСИЈУ СА “
ДУШАНОВИМ ЗАКОНИКОМ”.
ДВА ГЛАСА ПЕСНИЧКА: ГЛАС ЦАРА, ПОЧИЊЕ СА “ О “ И ГЛАС
ПЕСНИКИЊЕ, ПОЧИЊЕ СА “ ЗА”.
ДУШАНОВ ЗАКОНИК ДОНЕТ ЈЕ НА ДРЖАВНОМ САБОРУ У СКОПЉУ,
1349.ГОД.
ПРВИ ДЕО ЈЕ ОБИЧАЈНО. ПРАВО.
1354.ГОД ЈЕ ДРУГИ.
ПРВИ УСТАВ.
ЗАКОН ЈЕ ЈАЧИ ОД СУПРОТНЕ ВОЉЕ ВЛАДАРОВЕ, СМАТРА ДА ЈЕ
ЖИВОТ ШИРИ ОД СВАКОГ ПРОПИСА, САМИЛОСТИ.МИЛОСРЂАХУМАНИСТ.
Песникиња жели да буде глас свога народа у својој збирци.
ДЕСАНКА ПОКАЗУЈЕ РАЗУМЕВАЊЕ, ЉУБАВ ПРЕМА
МАЛОМ.ОБИЧНОМ ЧОВЕКУ.
I - ЗА СЕБРА,ОНИ СУ НЕПРИМЕТНИ,ЖИВЕ ДА БИ
ПРЕЖИВЕЛИ.ВЕРНИ
И ОДАНИ СВОЈОЈ ДРЖАВИ.
II – ЗА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА.БОЛНА УСАМЉЕНОСТ,ЗАБОРАВЉЕНИ
ГРОБОВИ, АНОНИМНИ МЛАДИЋИ,КОЈЕ НИ НАЈБЛИЖИ НИСУ
ОПЛАКАЛИ.И ОНИ СУ
ЈЕДНАКО ВРЕДНИ.
III – ЗА НЕСХВАЋЕНЕ,ПЕСНИКИЊА ТРАЖИ ПОМИЛОВАЊЕ . ЗА СВЕ
ЉУДЕ.
НЕСХВАЋЕНИ СУ ОНИ КОЈИ НЕ ВЕРУЈУ ДА МОГУ ДА БУДУ
СРЕЋНИ,ТО СУ
ДУШЕ ЗАТВОРЕНЕ И ОПРЕЗНЕ, ВРЛО НЕПОВЕРЉИВЕ.
IV / ЗА НЕРОТКИЊЕ.
Moli se za svakoga koji izlazi iz reda –
pravo da se bude drugačiji.
КАКО ЈЕ И КАДА ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ ПОЧЕЛА ДА
ПИШЕ?
БИЛО ЈЕ ПРЕДВЕЧЕРЈЕ.КРОЗ ПРОЗОР СВОЈЕ СОБЕ,
УГЛЕДАЛА ЈЕ НЕОБИЧНО ЛЕПУ СЛИКУ. БРДА,
ДРВЕЋАИ
ЖБУЊЕ ПРЕЛИВЕНА ОДСЈАЈЕМ СУНЧЕВИХ
ЗРАКА.
У ТОМ ТРЕНУТКУ ОСЕТЛА ЈЕ ДА ЋЕ СЕ У
ЖИВОТУ БАВИТИ НЕЧИМ ИЗУЗЕТНИМ.
ПРВУ ПЕСМУ ЈЕ НАПИСАЛА У ДРУГОМ РАЗРЕДУ
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ.
ПОСТАЛА ЈЕ ВЕЛИКИ ПЕСНИК.
ДАНАС СЕ ЊЕНИМ ПЕСМАМА И БАЈКАМА ДИВЕ
И ДЕЦА И ОДРАСЛИ.
LUTKE RAČUNAJU
DESANKA MAKSIMOVIĆ
Svako veče ja se mučim
Svoje lutke da naučim:
Nek se zna.
Jedan i jedan
Da su dva.
One lepo ruke krste
I gledaju moje prste.
Kako brojim:
Da se zna.
Jedan i jedan
Da su dva.
Poslušne su moje lutke.
Sve u klupi sede ćutke;
Svaka želi
Već da zna.
Jedan i jedan
Da su dva,
Ali šta ću.sve su glupe
Iako su vrlo skupe.jer nijedna
Da mi zna.
Jedan i jedan
Da su dva.
ЖМУРЕ – ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
САКРИО СЕ МАЛИ ЛУКА
У ДВОРИШТУ, ИЗА ТРАВЕ,
ВИДИ МУ СЕ ЦЕЛА РУКА,
ВИДИ МУ СЕ ПОЛА ГЛАВЕ.
СПАЗИЛИ ГА БРАТ И СЕКА,
АЛ И ДАЉЕ ТОБОЖ ТРАЖЕ:
-ЈАО, ЈАО,
-ДА У ВОДУ НИЈЕ ПАО,
-МАЛИ ВРАЖЕ,
-ДА ГА НИЈЕ
-КУРЈАК КОЈИ ПРОГУТАО,
-ИЛИ ЛИЈА ЗАВАРАЛА
-ПА У ШУМУ ОДАЗВАЛА!
-ЈАО,ЈАО,
-ДА СЕ НИЈЕ СПОТАКАО,
-ПА САД ЛЕЖИ У НЕСВЕСТИ,
-НА КАМЕНУ, У ДНУ ЈАРКА:
-ШТА ЛИ ЋЕ НАМ РЕЋИ МАМА,
-ТЕШКО НАМА,
-ШТА ЛИ ЋЕ НАМ РЕЋИ БАКА!
ОДАЗВА СЕ МАЛИ ЛУКА:
- ЕВО МЕНЕ,ЖИВА,ЗДРАВА,
У ВОДУ ВАМ НИСАМ ПАО,
ВУК МЕ НИЈЕ ПРОГУТАО;
ИЗБОЛА МЕ САМО ТРАВА
И УЈЕЛА ДВА – ТРИ МРАВА.
Десанка Максимовић: СРЕЋА
Не мерим више време на сате,
ни по сунчевом врелом ходу
дан ми је кад његове се очи врате
и ноћ кад поново од мене оду.
Не мерим срећу смехом, ни тиме
да ли је чежња моја од његове јача;
срећа је мени кад болно ћутим с њиме
и кад нам срца бију ритмом плача.
Није ми жао што ће живота воде
однети и капљу мога живљења;
сад нека младост и све нека оде;
он је стао крај мене пун дивљења
Preuzeto sa: ПОЕЗИЈА ВЕКОВА: Десанка
Максимовић: СРЕЋА
ЧАС ЗЕМЉОПИСА – ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
-Земља је округла,
Наш учитељ каже,
Јеси чула,бако?
-Гле не лези враже!
Да ли је баш тако?
-Јесте,јесте,бако.
Пођем ли на исток,
Све тако идући,
Морам опет својој
Вратити се кући.
-Ех,када би земља
И рогљаста била,
Ишао куд хоћеш,
Опет мораш доћи
До мојега крила.
- Још учитељ каже:
кад је код нас вече,
Тад на другој страни
Ведро јутро тече.
- Ти се шалиш, враже,
Да ли тако рече?
- И док ми учимо
усред дана права,
ђак на другој страни
Увелико спава.
- Е,то му верујем,
јер и с оне стране
лењи ђаци краду
сами себи дане.
Desanka Maksimovich
Apprehension
No... don't come to me! I want to adore
and love your two eyes from far, far away.
For, happiness's beau just while waiting for -when only allusion comes out of its way.
No... don't come to me! There is more allure
in waiting with sweet apprehension, fear.
Just while seeking out everything is pure;
It's nicer when just forboding is near.
No... don't come to me! Why that, and what for?
Only from afar all stars spark and glee;
Only from afar we admire all.
No... let not your eyes come closer to me.
~ THE END ~
____
Translation from Serbian language: © 2000 Dragana Konstantinovic
Home page: <URL:http://www.geocities.com/draganakonstantinovic/introduction.html>
•Library
Desanka Maksimovich
o“Apprehension” in Serbian language (српски · Десанка Максимовић: „Стрепња”)
o“Apprehension” in English language
ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЈЕ ТАКО ЗАМИШЉЕНА ДА МОЖЕ ДА
СЕ КОРИСТИ ЗА УЧЕНИКЕ РАЗЛИЧИТИХ РАЗРЕДА.
СЛОЖЕНОСТ ИЗЛОЖЕНОГ ЋЕ СЕ ПРИЛАГОЂАВАТ И
ИНДЕКСУ ОДЕЉЕЊА. НПР: I V VII VIII II IV VI VIII.
ОСИМ ЧИТАЊА СА СЛАЈДА ЧИТАЋУ ПОЕЗИЈУ И ИЗ
ЗБИРКИ А НАРАВНО ДА ЋЕ БИТИ ВРЕМЕНА ДА СЕ И
ЂАЦИ ОПРОБАЈУ У КАЗИВАЊУ СТИХОВА.
ПЕСМУ “СТРЕПЊА” НА ЕНГЛЕСКОМ ПРОЧИТАЋЕ
НЕКО ОД НАСТАВНИКА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА ИЛИ
НЕКО ОД УЧЕНИКА КО ДОБРО ПОЗНАЈЕ ЕНГЛЕСКИ
ЈЕЗИК.