Проф. Мирослав Маркићевић

• • • • Екумена – све насељене области на Земљи Анекумена – све ненасељене области на Земљи • • • • Поларне области Пустиње Високе планине Џунгле (прашуме) Субекумена – део копна сезонски или повремено настањен номадима, ловцима, рударима, истраживачима Параекумена – оазе насељености у анекумени (истраживачки кампови, војне базе у поларним областима)

Површина Земље 510 x10 6 km 2 Површина Светског океана 361 x10 6 km 2 Површина копна 149 x10 6 km 2 Екумена 90 x10 6 km 2 Анекумена 50 x10 6 km 2 Субекумена 9 x10 6 km 2

Површина у милионима

km2

Светско море Екумена Анекумена Субекумена

http://kolumnista.com/gu-053-ca/

• • • Граница хладноће (78-82⁰ N – Земља Фрање Јосифа) Граница суше – ограничавају пустињске области (области око повратника)

Висинска граница

• • Горња – врх Денки на Хималајима (5486 m н.в.) Доња – у депресијама (на обали Мртвог мора)

• • • Општа густина насељености - количник броја становника и површине територије коју то становништво настањује (бр.ст./км 2 ). Урбана густина насељености - количник број становника града и изграђене површине Аграрна густина насељености - количник броја пољопривредног (?) и пољопривредних површина • Аграрна пренасељеност - Да би нормално живео, површина потребна једном Ескиму у субарктичким пределима износи 200-300 км 2 , Абориџину у степско-полупустињским областима Аустралије 30 км км 2 2 , Пигмеју у прашуми централне Африке 8 км , а повртару 0,0015 км 2 2 , док је Европљанину који се бави интензивним ратарством потребно 0,004

• • • • • Густина насељености зависи од следећих фактора: географских – земљиште, рељеф, природни ресурси, клима, хидрографија, биљни и животињски свет; економских – степен економске развијености, однос производних и непроизводних делатности, густина саобраћајне мреже; биолошко-медицинских – опште здравствено стање популације, заступљеност карактеристичних болести, појава смртоносних епидемија; историјско-геополитичких – масовна истребљења једног и колонизације другог становништва, учесталост ратова, привлачност простора за велике силе; демографских – наталитет, морталитет, миграције, полно-старосна и етно-верска структура становништва.

ретко насељене

(до 15 ст./км

2

)

• Сибир, Аљаска, север Канаде, Сахара, Намиб, Аустралија, Арабијско полуострво, Амазонија, Тибет, басен Конга

средње насељене

(16-75 ст./км

2

)

• Индокина; висоравни Централне Азије, Бразила, Централне Америке; Језерска висија у Африци

густо насељене

(76-150 ст./км

2

)

• већи део Европе, континентални делови Кине и Индије, Кавказ, југоисточни Бразил, североисточни део САД

пренасељене

(преко 150 ст./км

2

)

• Западна Европа, долине Инда, Гагнга, Брамапутре, Нила, Месопотамија, острва Индонезије и Филипина, Гвинејско приморје, градске регије

1 2 3 4 5 6 10 11 90 7 8 9 Држава Кина Индија САД Индонезија Бразил Пакистан Нигерија Бангладеш Русија Јапан Мексико Србија Бр oj становника (милиона) 1.354,1 1.225,4 314,4 237 ,4 1 97,2 1 77,1 1 66,7 1 52,5 143,2 127,6 113,9 8,9 Површина (км 2 ) 9.596.960

3.287.263

9.826.675

1 .

904 .569

8 .

5 1 4 .877

796 .

09 5 923 .

768 14 7.570

17.098.246

377.589

1.972.550

88.361

Густина насељености (ст./км 2 ) 141 373 32 12 5 2 3 2 22 180 1.034

8 338 58 101 Удео у светском становништву (%) 19,3 17,5 4,5 3,4 2,8 2,5 2,4 2,2 2,0 1,8 1,6 0,13

• • Старе области велике густине насељености су долине великих река, које су због своје плодности, погодне климе и повољног географског положаја, постале средишта пољопривреде, занатства, трговине и старих цивилизација (долине Хоангхоа, Јангцекјанга, Ганга, Тигра и Еуфрата, Нила, Дунава... Нове области велике густине насељености почеле су да се појављују пре 200-250 година и резултат су индустријализације, урбанизације и концентрације становништва у морским приобаљима.

• • • Државе са густином насељености преко 300 ст./км 2 Индија, Холандија, Белгија, Јапан... су Неке мале острвске земље су веома густо насељене – Барбадос у Карипском архипелагу и Маурицијус у западном делу Индијског окена имају више од 600 ст./км 2 .

Пренасељеност је одлика тзв. патуљастих држава и држава-градова – најгушће насељена држава у свету је Монако (18.000 ст./км 2 ), а Сингапур на југоистоку Азије има више од 7.000 ст./км 2 .

• • • • Због већег копненог пространства, насељенија је северна од јужне и источна од западне хемисфере. Умерени климатски појас је простор где се налази више од 3/4 светске популације. У тзв. Старом свету (Евроазија и Африка) живи 86% светског становништва (на 58% светског копна). У низији (0-500 м.н.в.) сконцентрисано је 80% човечанства. Са порастом географске ширине и надморске висине опада број становника, а насеља постају све ређа и демографски мања.

• • Појава инверсне насељености – веће густине насељености на сувљим и пространијим висоравнима него у влажним и нездравим прашумским низијама или клисурастим речним долинама (на Језерској висоравни у Африци, на Андима у Јужној Америци, на Дробњачкој површи у Црној Гори...). Друштвено-географске промене учиниле су да становништво почне да се помера према приморским пределима, где су се концентрисали индустрија, трговина, саобраћајни коридори, градови, луке... Тај процес глобалних размера назива се литорализација. Више од 1/2 становништва света данас живи у појасу мање од 200 км удаљеном од мора

•

Објасните зашто су у далекој прошлости најнасељеније области биле оне са плодним земљиштем, после чега расте значај руда и минерала (угља, гвоздене руде, нафте) као фактора густине наељености, а данас су најнесељеније области око саобраћајних чворишта , лука.

•

Објасните ово у светлу развоја привреде и друштвене поделе рада.

• Развијенији део света популационо стагнира и настоји да за милијарду својих становника задржи привилегован економски положај („златна милијарда“), док број становника неразвијених земаља представља изразиту већину, и даље убрзано расте и бори се за равноправан статус.

Крај предавања. Хвала на пажњи!