Transcript Раздео голосеменице

Dalje
Nazad
Kraj
Nazad
Postanak
Dalje
-nastale pre oko 200miliona godina za vreme mezozoika
-različite vrste golosemenica činile su veliki deo vegetacije na Zemlji
-postoji oko deset rodova (sa 100-120 vrsta)
-najčešće naseljavaju TROPSKE šume
-liče ne palme; na vrhu stabla su veliki perasti listovi
-veoma sporo rastu (primerak visok 2m može biti star i do 1 000 godina)
*najkrupniji pripadnici cikasa-MAKROZAMIJA imaju visinu do 25m i stablo debelo oko 1m.
Sago palma(Cycas revoluta)
Nazad
-najšire rasprostranjena
-iz familije Susudaceae
-u tropima i suptropima koriste se i za ishranu
*od skroba iz kore,srži stabla i endosperma
semena pravi se SAGO (skrobni propizvod)
-ne grade šume, uglavnom su pojedinačno ili u malim grupama
Kraj
Nazad
Kraj
Razmnožavanje
- Cikasi su DVODOME biljke
-imaju dve vrste šišarica:
*ženske sa semenim zamecima (MEGASPORANGIJE)
*muške sa polenovim kesicama (MIKROSPORANGIJE)
Početna
strana
-ženske šišarice su velike; perasti megasporofili na kojima je šest do osam krupnih
megasporangija.
-muške šišarice grade spiralno raspoređene ljuspe (MIKROSPOROFILA), one nose
polenove kesice (MIKROSPRANGIJE) u kojima se nalaze spermatozoidi sa puno bičeva
-posle oprašivanja polen klija; kroz polenovu cev kreću se spermatozoidi i dopiru do
jajne ćelije u semenom zametku.
Nazad
Kraj
Dalje
Kraj
Nazad
GINGKO (ginkgo biloba)
-nastalo pre 170 miliona godina; naseljavao je
skoro celo kopno
-do danas je opstala samo jedna vrsta GINGKO
ili MANDARINSKO DRVO
-raste u tropskim šumama; gaji se kao sveto
drvo ili drvo parkova i drvoreda
-visoko je i do četrdeset metara i ima
piramidalnu krošnju
-lepezasti listovi (u proleće svetlo zeleni, prko
leta tamno zeleni)
-biljka je dvodoma
-muški cvetovi nalaze se na kratkim izdancima i
imaju oblik rese sa puno prašnika
-ženski cvet ima dugu dršku na čijem se kraju
nalaze dva semena zametka
-zrelo sema je dugo oko 3 cm, slično koštunici,
spoljašnji sloj je mesnat i neprijatnog mirisa
(kada je zreo), a unutrašnji sloj je tvrd.
-fosilni ostaci su pronađeni, skoro, svuda na
svetu: na Aljasci, u Kanadi, Sibiru, Patagoniji,
Južnoj Africi , na Novom Zelandu i oko Južnog
pola.
Najšire su rasprostranjeni i privredno najznačajniji
Imaju odrvenelu šišaricu (coniferopsida)
Četinari koji nemaju odrvenele šišarice u kleka i tisa (imaju
sočno mesnato tkivo koje obavija seme, zbog toga liči na plod
tj.na bobicu skrivenosemenica)
Listovi su im igličasti ili ljuspasti, nemaju rizome, krtole ili
lukovice.
560 vrsta, 55 rodova i 7 familija.
Grade tajge, najbrojniji su na južnoj hemisferi, u umerenim
oblastima Novog Zelanda, Australije i Južne Amerike.
Nazad
Kraj
Razmnožavanje
SEKVOJA
Pravi džinovi biljnog carstva.
Dostižu visinu i do 100 m, a
debljinu više od 10 m, i starost oko
4 000 godina.
Nazad
RAZMNOŽAVANJE
Heterosporne su biljke (njihov sporofit obrazuje dve vrste spora:mikro i mega
spore)
Mikrosporofili (izmenjeni listići) > mikrosporangije > mikrospore
U polenovim kesama nastaju mikrospore, sve su obavijene sopstvenim
ćelijskim zidom i razvija se u polenovo zrno (mikrogametofit)
Polenovo zrno se sastoji od dve ćelije: generativne ćelije i ćelije polenove
cevi
Polenova zrna se raznose vetrom i dospevaju do ženskih šišarki
Muške šišarice grade mikrosporofili koji su ljuspasti i spiralno raspoređeni na
osovini
Megasporofili (plodne ljuspe) > megasporangije > megaspore
Megasporangija je obavijena omotačem – integumentom, on ne zatvara
megasporangiju u potpunosti , već ostavlja jedan deo nepokriven – mikropilu
Megasporangija (nucelus) predstavlja semeni zametak, redukcionom
deobom nastaju megaspore od kojih, obično, samo jedna klija u megametofit
(embrionovu kesicu)
Predstavlja primarni endosperm koji odgovara ženskom protalijumu na kom
se obrazuju dve arhegonije svaka sa po jednom jajnom ćelijom.
Megasporofili srastaju sa listićima, u čijem se pazuhu razvijaju. Imaju Zaštitnu
ljuspu, odrveneli su i spiralno raspoređeni na osovini, grade ženske šišarice.
Kraj
Dalje
Nazad
Nazad
Kraj