• •

ЗАСНИВАЊЕ СЕЈАНИХ ТРАВЊАКА НА ПОДРУЧЈУ АП ВОЈВОДИНЕ

Природни травњаци се налазе у Војводини на мање плодним земљиштима која нису приведена ораничној производњи. Рељефна површина природних травњака у Војводини је најчешће равна до валовита. Продуктивност ових травњака је слаба и тешко може задовољити интензивну сточарску производњу.

ПРИРОДНИ ТРАВЊАЦИ

ПРОДУКТИВНОСТ ПРИРОДНИХ ТРАВЊАКА

Травњак

Agrostidetum vulgarae Chrysopogonetum grylli Danthonietum calycinae Brometum erecti Festucetum vallesiacaе

Просечно Ливаде 1,5-2,5 1,0-2,5 1,0-2,0 1,5 0,8-1,5 1,6 Пашњаци 0,8-1,5 0,7-1,0 0,7-1,0 1,0 0,4-1,0 0,9

• •

ПРОДУКТИВНА ВРЕДНОСТ ПРИРОДНИХ ТРАВЊАКА

Применом правилног искоришћавања и ђубрења ових травњака, поправља се флористички састав, принос и квалитет крме.

У зависности од травњака, принос сена варира од 1,0 до 2,5 t/ha , а применом ђубрења принос се повећава, код бољих природних травњака,

до 8,0 t/ha

.

МЕРЕ НА ТРАВЊАЦИМА

• •

Све мере, обзиром на начин примене, деловање и ефекат на травњацима, могу се груписати у две основне групе – техничке и агротехничке мере.

Техничкие мере: одводњавање, наводњавање, планирање равнања, чишћење камена, крчење и вађење пањева. Агротехничке мере: ђубрење, обрађивање травњака, подсејавање, уништавање корова и биолошка мелиорација

ЂУБРЕЊЕ КАО МЕРА НА ТРАВЊАЦИМА

•

"Нема бољег начина, с којим би се на тако једноставан начин и тако једноставним средствима и са највећом сигурношћу повећали приноси на травњацима, као са

минералним ђубривима.

ЂУБРЕЊЕ ПРОРОДНИХ ТРАВЊАКА

Принос сена t/ha 1 kg NPK пов. при.

сена у kg Брдски травњаци Agrostidetum vulgarae-Мајдан-Мијатовић и сарадници Неђубрено 3,80 N 50 P 50 K 50 N 100 P 50 K 50 N 150 P 100 K 100 5,32 6,22 7,58 15,4 16,0 15,7 Festuceto-Agrostidetum vulgarae-Букор-Оцокољић и сарадници Неђубрено 1,31 N 60 P 60 K 60 N 100 P 60 K 60 N 100 P 100 K 100 5,12 5,67 7,50 21,1 19,8 20,6

Аутори

УТИЦАЈ ЂУБРЕЊА НА ФЛОРИСТИЧКИ САСТАВ

GERICKE МИЈАТОВИ Ћ ОЦОКОЉИ Ћ Начин ђубрења О PK NPK О PK NPK О PK NPK Учешће група биљака у приносу (%) Траве Лептирњач е Зељасте биљке 54 52 64 12 24 11 34 24 21 50 50 76 48 29 61 10 21 14 3 33 28 30 24 10 49 37 5

•

ПОДСЕЈАВАЊЕ ПРИРОДНИХ ТРАВЊАКА

Подсејавање природних травњака је важна агротехничка мера, којом се поправљају природни травњаци. Овом мером се значајно повећава принос и квалитет крме на травњаку. Подсејавање травњака се обавља, у случајевима када је дошло до проређења травног покривача, што је најчешће последица слабих мера неге.

ПОДСЕЈАВАЊЕ ТРАВЊАКА

• •

КОЛИЧИИНА СЕМЕНА ЗА ПОДСЕЈАВАЊЕ

Ако се ради о проређеном травњаку, онда је количина семена која се примењује само 50 60% семена од норме за нормалну сетву, што одговара количини семена од 15 до 25 kg/ha.

Међутим, ако се подсејавање обавља на потпуно празним местиима, количина семена треба бити као и за нормалну сетву, чак и више, пошто се младе биљке требају развијати на неповољном станишту.

ЕФЕКАТ ПОДСЕЈАВАЊА

Травњак Без подсејавања Ђубрен NPK ђубривима Подсејаван без ђубрења Подсејаван и ђубрен NPK Покровност (%) 40 65 60 95 Принос сена (t/ha) 0,63 2,04 1,85 4,89

•

ЗАШТИТА ТРАВЊАКА ОД КОРОВА

Непосредно уништавање корова механичким путем односи резултате резултате.

при се на кошење, чупање, прекашање, спаљивање, изнуривање и др.

Примена култивирања може дати значајне сузбијању корова на травњацима. Примена "Dock cultivataora" (коров култиватора) који хоризонтално, на дубини од 8-10 cm, подсеца коренове корова који се после лако купе, може дати завидне

• •

ЗАШТИТА ТРАВЊАКА ОД КОРОВА

Данас се на нашем тржишту може наћи довољно препарата за успешно сузбијање корова на травњацима.

Од препарата може се споменути: Monosan herbi, Herbisan, Dihlorin, Korovicid, Žitokor-D, Herbisan super, Monosan herbi special, Monosan kombi super, Monosan super-DP, Dicolfluid-DP, Zoron EC-20, Roundup, Galoprop-57, Morgal, Galokson и др.

СЕЈАНИ ТРАВЊАЦИ

•

На природним травњачким површинама на којима је тешко обавити мелиорације и јефтинијим мерама превести их у продуктивније травњаке, пожељно је обавити уништавање постојећег травног покривача и извршити сетву сејаног травњака. Све остале мере поправке природног травног покривача би превише дуго трајале, а добијени резултати би били испод резултата добијених, у првој години код сејаног травњака.

ПРЕДНОСТИ СЕЈАНОГ ТРАВЊАКА

Категорија травњака Природни неђубрен Природни ђубрен Сејани травњак Зелена крма (t/ha) 2,07 12,9 38,8 Сено (t/ha) 0,65 3,52 8,73 СП kg/ha 48,7 367,5 1.222,0 ХЈ (kg/ha) 263 1.508

4.283

СЕМЕ ТРАВА И ЛЕГУМИНОЗА

•

СЕЈАНИ ТРАВЊАК У СИСТЕМУ ИСПАШЕ

• • • • • • •

НАЧИНИ ЗАСНИВАЊА СЕЈАНИХ ТРАВЊАКА

(класичан начин заснивања травњака); са ротирајућим култиватурима; обрађено земљиште уз употребу хербицида; необрађено земљиште уз употребу хербицида (sod seeding); директно у стрњиште житарица; уз примену препарата за везивање стабилизацију земљишта ("хидросетва") и трансплантација травних бусенова, и

СМЕШЕ ЗА СЕЈАНЕ ТРАВЊАКЕ У НИЗИЈСКОМ ПОДРУЧЈУ

•

Смеше за плоднија, дубља, умерено влажна средње ђубрена земљишта:

– .

јежевица 12, мачији реп 10, жути звездан 7 kg/ha семена;

– .

јежевица 8, мачији реп 10, безоси власен 7 и жути звездан 6 kg/ha семена;

– .

црвена детелина 15 и италијански љуљ 10 kg/ha семена;

– .

црвена детелина 10, италијански љуљ 8 и јежевица 8 kg/ha семена;

– .

жути звездан 10, јежевица 10 kg/ha семена.

СМЕШЕ ЗА СЕЈАНЕ ТРАВЊАКЕ У НИЗИЈСКОМ ПОДРУЧЈУ

•

Смеше за плоднија, дубља, умерено влажна јаче ђубрена земљишта:

• – .

јежевица 15, и мачији реп 12 kg/ha семена;

– .

јежевица 8, мачији реп 10 и француски љуљ 10 kg/h Смеше за сувља земљишта:

– .

француски љуљ 14, јежевица 10 и жути звездан 6 КГ

– .

црвени вијук 14, права ливадарка 7 и жути звездан 7 kg/ha семена.

ЂУБРЕЊЕ СЕЈАНИХ ТРАВЊАКА

Ђубрива, локација и и с т р а ж и в а ч и П р и н о с с е н а ( t / h a ) У ч и н а к 1 k g ђ у б р и в а н а k g с е н а М и ј а т о в и ћ и П а в е ш и ћ П о п о в и ћ Н е ђ у б р е н а N 80 P 80 K 80 N 160 P 160 K 160 3 , 5 8 8,78 11,63 Мијатовић и Павешић П о п о в и ћ е ђ у б р е н а Н N 87 P 60 K 60 N 174 P 120 K 120 N 260 P 180 K 180 4 , 9 4 8,32 10,77 11,76 21,7 16,7 20,7 16,2 12,4

НАЧИНИ ИСКОРИШЋАВАЊА ТРАВЊАКА

• • • • • • • • • •

.У свежем стању, као зелена крма и то: а) непосредно, преко испаше; б) посредно, косидбом хранидбеном столу (јаслама).

и исхраном .У конзервираном облику и то: а) у облику сена; б) у облику силаже; в) у облику сенаже; г) у облику брикета и пелета д) дехидрирана у облику брашна и гранула и .Као сировина за индустријску прераду, за протеинске концентрате.

стоке, на

ИСКОРИШЋАВАЊЕ ТРАВЊАКА ИСПАШОМ

• • •

Зелена крма травњака у свежем стању има благотворан утицај на стоку. Крма је богата протеинима високе биолошке вредности, витаминима С, Е и др., каротином, угљеним хидратима, макро и микроелементима, стимулаторима раста и осталим вредним хранљивим материјама.

Велики део ових једињења се губи у процесу конзервирања сточне хране

СИСТЕМИ ИСКОРИШЋАВАЊА ПАШЊАКА

• •

Искоришћавање организовати на различите начине: планско (систематско) и пашњака непланско се може (слободно, несистематско).

Непланско (слободно, несистематско) искоришћавање испашом је такав начин испаше, у коме се стока пушта да пасе по целој површини пашњака. На овај начин испаше, искоришћавање травњака није ограничено ни временски ни просторно.

СЛОБОДНА ИСПАША

ПЛАНСКА ИСПАША

• •

Планско пашњака.

(систематско) искоришћавање Данас се примењује више начина планског искоришћавања пашњака, може се споменути испаша на колац, прегонска испаша, оброчна испаша, континуирана испаша, комбинована, др.

ПОДЕЛА ПРЕГОНА ДЕКАГОНАЛНА

ПРЕГОНИ У ПРИРОДНИМ УСЛОВИМА

ПРЕГОНСКА ИСПАША

• • •

Прегонска испаша (ротациона) је начин тако да премештање стоке иде са једног прегона на други а све обиђе за 25-30 дана.

Број прегона На природним травњацима површина се дели на 16 прегона, од којих би се у првом циклусу користило 7-8, у другом и трећем 10-14, а у четвртом свих 16 прегона. У Величина прегона зависи од продуктивности травњака, дужине испаше и броја стоке.

ПРЕГОНСКА ИСПАША

ОБРОЧНА ИСПАША

• •

Оброчна испаша је повољнији начин испаше, са аспекта смањења губитака, у односу на прегонску испашу.

Овим начином испаше, одређује се она површина травњака која се користи за исхрану само за један дан или пола дана, односно пре подневни или поподневни оброк за стоку. При оваквом начину испаше, губици настали гажењем су сведени на најмању могућу меру.

•

КОНТИНУИРАНА ИСПАША

Континуирана испаша је начин испаше који има већи значај у западноевропским земљама, а назива се "set-stocking". Основна карактеристика ове испаше је смањивање броја прегона у односу на прегонску испашу, ради смањења узнемиравања животиња и смањења потреба за радном снагом. Прегоњење стоке се одвија један до два пута у току вегетационог периода на два до три ограђена прегона.

КОНТИНУИРАНА ИСПАША

КОМБИНОВАНА ИСПАША

• •

Комбинована испаша је такав начин испаше травњака у коме се комбинује више врста стоке, такав начин, према бројним истраживањима у свету значајно повећава сточарску производњу. На основу истраживања у Немачкој, констатује се да се при заједничкој испаши оваца и крава двоструко повећава сточарска производња.

ВИСОКО ИНТЕНЗИВНИ И НИСКО ФРЕКВЕНТНИ НАЧИН

• •

Високо интензивни и ниско фреквентни начин испаше дао је добре резултате у Тексасу (САД).

Основни принцип за овај начин испаше је да се пашњак подели на 5-9 прегона, на којима би се стока задржавала од 15-40 дана, у зависности од количине расположиве крме.

Када се попасе крма са једног прегона, онда се стока пребаци на други прегон и не враћа се на попашени прегон за 4-12 месеци.

МЕРЕ НА ПАШЊАКУ

• • •

Почетак испаше. кад су траве у фази завршетка бокорења, око 10-15 дана после кретања вегетације.

Завршетак испаше треба да је према општим препорукама 20 дана пре мразева.

Висина испаше од 15 до 25 cm. Најбоља висина пашњака за испашу је при висини биљака од 15 cm.

МЕРЕ НА ПАШЊАКУ

• •

Енглеска истраживања указују да је однос између стоке и стања травњака сложен, под утицајем је сезонских промена у условима спољне средине, а исто тако и количином стоке на дотичном травњаку.

Прираст животиња остварен на испаши се креће од 800 до 1.000 g/живе ваге/дневно по животињи (без додавања концентрата). Са периодом од 120 дана, прираст може бити од 500-650 kg/ha (4-5 kg/ha/дневно).

КОСИДБА ТРАВЊАКА

• •

Од почетка самог процеса спремања сена па до употребе, сви захвати морају бити изведени правовремено и правилно. Од косидбе, сушења, транспорта, складиштења и свих осталих мање важних послова, све радње морају бити правилно изведене.

КОСИДБА ТРАВНЈАКА

ВРЕМЕ КОСИДБЕ

• • •

Први откос се користи код трава у фази од влатања до класања, чиме се постиже 3-4 откоса, На природним травњацима, узима се моменат влатања до класања траве, која је едификатор Код лептирњача, оптимално време косидбе је у фази формирања цветних пупољака.

Према Енглеским искуствима, оптимално време косидбе, у пролеће, је када се цваст појави на 50% изданака.

БРОЈ ОТКОСА

• •

Поред оптималне фазе косиидбе, посебну пажњу треба обратити и поједине врсте у поједином подручју.

степену интензивности, који се може применити код Исто тако, повећањем броја откоса у току године долази до смањења приноса од 8.531

kg/ha суве материје при 2 откоса на 6.708

kg/ha при 4 откоса.

УТИЦАЈ ИНТЕНЗИТЕТА НА ПРОДУКТИВНОСТ

Испитивани показатељи Принос травњака (kg/СМ/ha) Количина протеина (g/kg/СМ) Количина енергије (МЈ/НЕЛ) Жива вага (kg) Узимање крме (kg/СМ/д) Узимање концентрата (kg/СМ/д) Принос млека по крави (kg/д) Принос млека по хектару (t/ha) Могући број крава/ha Излучивање урина (kg/д) 2 8.531

117 4,60 606 10,43 3,44 14,75 10,46 2,32 11,3 Број откоса у години 3 8.101

134 5,20 630 12,77 3,27 18,34 9,95 1,81 15,58 4 6.708

157 5,64 630 14,98 2,82 21,73 8,22 1,26 22,63

ИНТЕНЗИВНА КОСИДБА ТРАВЊАКА

УТИЦАЈ АЗОТА И ОТКОСА НА ПРИНС КРМЕ

Азота (kg/ha) 0 50 50 200 200 400 400 Број откоса 2 2 3 3 6 3 6 Принос СМ (t/ha) 3,34 7,92 7,21 10,31 8,09 11,70 9,60 Удео СП (%) 11,68 10,80 15,31 15,66 19,83 17,01 22,28 Принос СП (t/ha) 0,38 0,82 1,10 1,56 1,57 1,89 2,08

ВИСИНА КОСИДБЕ И ПРИНОС КРМЕ

Висина косидбе у cm 3 6 10 Принос суве материје (kg/ha) 5.620

5.270

3.940

Изражено (%) 100,00 93,77 70,10

НАЧИН КОСИДБЕ

• •

Начин косидбе се може обавити ручно и механизовано. Новоразвијене косачице, могу да се користе са повећаним радним брзинама од 10-15 km/час.

Уз косачице процес сушења.

се могу доградити и кондиционери. Кондиционирање сточне хране је у ствари ломљење-гњечење, да би се убрзао

ГНЕЧИЛИЦА

ЕФЕКАТ ГЊЕЧЕЊА

• •

Губици суве материје се смањују за 2 до 5 пута, угљених хидрата за 2 до 3 пута а сирових протеина за 2 до 5 пута.

На овај начин се у сену луцерке и црвене детелине сачува 73% каротина, док се при обичном сушењу сачува 25 до 30%.

Време сушења се убрзава за 1,5 до 2 пута.

Новија истраживања указују, да овај начин убрзава сушење сена на пољу за 25 до 35%.