Transcript Инклузија - WordPress.com

Inkluzija i inkluzivno
obrazovanje
Prof. dr Vesna Radoman
FASPER
INKLUZIJA (uključivanje)

Inkluzija je koncept koji se razvio u drugoj
polovini 20v. i podrazumeva da svako bez obzira
koliko bio različit, treba da bude uključen i
prihvaćen od strane društvene zajednice i da joj
na svoj način doprinosi, ali i da se oseća
zadovoljno i ravnopravno sa ostalim članovima
društva.
 Ključni princip za ostvarenje inkluzije jeste da
zajednica mora da se menja i prilagođava tako
da može da obuhvati i podrži sve svoje članove
bez obzira na različitost
Pokret za inkluziju
 Ovaj
pokret razvio se 70-ih i 80-ih godina
20-og veka u zapadnom društvu od strane
samih osoba sa smetnjama i teškoćama
koje su bile obrazovane (pravnici,
profesori itd.) kao i od strane organizacija i
udruženja roditelja ovakve dece. Oni su se
udružili u pokret koji se bori za ljudska
prava marginalizovanih društvenih grupa i
njihovo uključivanje u različite tokove
društvenog života.
Dometi ovog pokreta



Pokrenuli su mnogobrojne promene na nivou UN,
UNICEF-a (rezolucije, deklaracije itd.)kao i zakonodavne
promene i promene u socijalnoj i obrazovnoj politici
mnogih država i vlada koje otpočinju sa novom
inkluzivnom praksom. Italija je pre 40-tak godina prva
zakonom ukinula specijalne škole i otpočela isključivo
inkluzivno obrazovanje
Uključuju se i socijalne nauke pa i socijalna i pedagoška
psihologija, socijalna medicina, sociologija, pedagogija,
rehabilitacione nauke. One se bave empirijskim
istraživanjima efekata inkluzivne prakse i razvojem
teorije u ovoj oblasti (modeli ometenosti)
Danas ovo postaje jedna od vodećih tema u naukama o
detetu, obrazovanju, pedagoškoj praksi
Inkluzija u javni
kulturni život i
umetnost
KRIS
BURK
 Američki
glumac i
zabavljač- osoba sa
Daunovim sindromom
Inkluzija i inkluzivno
obrazovanje u Srbiji
važna tema u Srbiji od 2000g.
kada su otpočele demokratske promene
 Ministarstvo prosvete osniva ekspertsku
grupu 2002g.koja pravi strateški plan za
reformu našeg obrazovnog sistema i koja
se zalaže za jedno uravnoteženo rešenje
što većeg uvođenja inkluzivne prakse ali i
reformu specijalnog školstva koje takođe
treba da opstane ali u redukovanom vidu.
 Postaju
Inkluzivno društvo
 Društvo
koje ravnopravno tretira sve svoje
članove nastojeći da onima koji imaju
različite teškoće zbog kojih su isključeni iz
mnogih oblasti društvenog života
(ekskluzija), omogući,olakša, podpomogne
njihovo uključivanje u društvene tokove
gde god je to moguće
Predpostavke na kojima počiva
inkluzija
Svaki čovek (dete) je individualno i
jedinstveno biće koje ima svoje
specifičnosti, potencijale, talente i teškoće.
 Sistem treba da se podesi tako da se
potencijali i talenti razviju, a teškoće
prevazilaze
 Društvena zajednica je odgovorna prema
svim svojim članovima među kojima su i
oni kojima je potrebna posebna i veća
društvena podrška

Inkluzija

Dečak sa telesnom
invalidnošću
učestvuje zajedno sa
drugom decom u
sportskim
aktivnostima (atletika)
Ključne reči su :
 Ravnopravnost
 Informisanost
 Ljudska
prava
 Participacija
 Obrazovanje
 Dostojanstvo ličnosti
Participacija i dostojanstvo
ličnosti
 ....
Društveno i psihološko
okruženje
Ima ogromnu ulogu u razvoju ličnosti svakog
pojedinca, a posebno je važno za dete pa i
odraslu osobu sa ometenošću.
 Društveno i psihološko okruženje deteta
(odrasle osobe) sa jezičkom ometenošću ima
posebnu važnost i značaj za razvoj stabilne i
zrele ličnosti u odnosu na druge koji nemaju ovu
ometenost jer su tu smešteni važni instrumenti
za podsticanje adekvatnog psihičkog razvoja

Društveno institucionalno i
vaninstitucionalno delovanje u
inkluzivnom smeru
 Institucionalno
delovanje se odvija kroz
- Obrazovni sistem koji se prilagođava i potrebama osoba
sa ometenošću
- Prilagođeno pružanje zdravstvenih usluga i
komunikativna i fizička pristupačnost zdravstvenih službi
ovim osobama
- Politiku njihovog zapošljavanja,
- Pristupačnost kulturnih sadržaja (pozorište, film,
tv,kompjuteri, sport, verski život)
- donošenje antidiskriminacionih zakona i donošenje
propisa koji ih pozitivno diskriminišu
Pozitivan društveni odnos –
inkluzivni etos
je da svako društvo naročito ako
se zalaže za demokratske vrednosti
razvija odnos prihvatanja, tolerancije,
pozitivnog i podstičućeg prema onima koji
su različiti pa tako i prema osobama sa
nekom vrstom ometenosti
 Predrasude i negativni stavovi prema
njima mogu imati pogubno dejstvo na
njihov psihički razvoj i psihičko
funkcionisanje
 Potrebno
Delovanje okruženja na psihološku klimu i psihički
razvoj deteta sa smetnjama i teškoćama u razvoju
uticaja porodice kao najvažnijeg
sredinskog faktora u psihičkom razvoju
deteta sa oštećenim sluhom, veliki je uticaj
škole, vršnjaka, (re)habilitacionog sistema
i zdravstvenih službi kao i političkog
sistema naročito socijalne politike i zakona
koji mogu biti stimulativni ili destimulišući u
pogledu njegovog adekvatnog psihičkog
razvoja
 Osim
Socijalna inkluzija
društvenih promena koje će
omogućiti svestrano uključivanje (inkluzija)
svih osoba koje su do tada bile isključene
(ekskluzija) iz raznih oblasti društvenog
života, naročito iz važnih društvenih
tokova, a to je pre svega obrazovanje i
školovanje.
 Smatra se da uvođenje promena treba
započeti sa obrazovanjem
 Koncept
Inkluzivno obrazovanje

Ono predstavlja jedan vid socijalne inkluzije ali
onaj koji je od najveće važnosti a podrazumeva
podešavanje redovnog obrazovnog sistema
specifičnim i posebnim potrebama učenika kako
bi postao obuhvatan za svu decu , što
podrazumeva i decu sa teškoćama i smetnjama
u razvoju
 Inkluzivna škola mora biti podešena kadrovski,
organizaciono,didaktički, arhitektonski kao i u
pogledu inkluzivnog etosa
Дефинисање основних појмова у
области:
деца са посебним потребама
Деца са ометеношћу у развоју
 ученици
са посебним образовним
потребама
 медицински и социјални модел
ометености (disability)
 интеграција и инклузија
 образовање за све
Деца са посебним потребама
(деца којој је потребна посебна
подршка)








Деца са телесном менталном и сензорном
ометеношћу
Са поремећајима понашања
Са тешким хроничним обољењима
Са емоционалним поремећајима
Деца без родитељског старања
Злостављана деца
Деца ометена ратом
Деца из социјално и материјално
депривираних средина
итд.
Деца са ометеношћу (disability)
 Деца
са телесном сензорном и
менталном ометеношћу
У
просвети код нас се данас користи
термин: Ученици са сметњама и
тешкоћама у развоју
Деца са посебним образовним
потребама
 Сва
она деца која имају тешкоће у
учењу и образовању а могу бити
последица ометености или других
неповољних околности
Медицински модел ометености
 Третира
ометеност као болест и
нарушење здравља
 Који захтева лечење,
корекцију,рехабилитацију
 Да се oсоба приближи нормалном
функционисању
 Убаци у постојећи систем и
функционише у њему
Социјални модел ометености
 Третира
ометеност као ограничење у
активностима потребним за
учествовање у друштву на истом нивоу
са другима
 Као неподешеност друштвеног
окружења у менталном, физичком и
организационом облику да задовољи
посебне потребе
Интеграција
 Интеграција
подразумева убацивање
детета (особе) у редовну школу или
шире друштвено окружење без његовог
претходног прилагођавања посебним
потребама појединца
Инклузија
 Подразумева
обавезне измене и
прилагођавање редовног образовног
система или друштва уопште како би се
изашло у сусрет посебним потребама
појединца
Образовање за све
 То
је назив светске декларације
усвојене у Јомтијену (Тајланд 1990г.)
 Допуњене Дакарском декларацијом
(Сенегал 2002г.)
Оне дефинишу циљеве квалитетног
образовања за сву децу дакле и ону
која нису обухваћена школовањем , она
која имају посебне образовне потребе и
слично
 Међународни
 Домаћи
документи
 Савремена
 Домаћа
документи
научна сазнања
актуелна пракса
 Међународна
пракса
Међународни документи
 Конвенција
о правима детета (код нас
ратификована 1990г.)
 Саламанка документ (светска
конференција о образовању за посебне
потребе 1994г у Шпанији)
 Стандардна правила за уједначавање
могућности особа са ометеношћу
,Резолуција УН (1993г.)
Домаћи документи





Стратегија МПС за период 2005-2010г.
Стратегија за смањење сиромаштва у
Републици Србији
Национални план акције за децу (2004г.)
Анализа актуелног стања и предлози за
реформу образовања ученика са посебним
потребама 2004г.
Документ Завода за унапређивање
образовања и васпитања
Савремена научна сазнања
 Педагогија,
психологија,специјална
едукација и рехаб. , социјалне науке
 Школа по мери детета а не дете по
мери школе
 Позитиван селф концепт, демократски
приступ ученику и његово достојанство
 Одвајање (сепарација) и ментално
здравље итд.
Преглед актуелног
стања у образовању
ученика са сметњама и
тешкоћама развоја у
Србији
Актуeлни систем- 3 облика
образовања
 1. Школе за уч. са сметњама у развоју ( са
менталним, физичким и сензорним
ометеностима и децу са поремећајима у
друштвеном понашању
 2.Посебна
одељења при редовним
школама за уч. са сметњама у развоју
 3.Одељења
редовних школа у којима се уч.
са сметњ.у раз. образују са осталом децом
Структура школа за ученике
са смет.у развоју у Србији
(2006г.)
Основне
школе
Средње
школе
Укупно
Ментална ометеност
36
18
54
Оштећење слуха
7
5
12
Оштећење вида
2
1
3
Поремећај понашања
2
1
3
Телесни инвалидитет
2
0
2
Укупно
49
25
74
Број ученика у школској
2005/2006
Укупно
Основна школа
5744
Средња школа
1687
Укупно
7431
%
%
Посебна одељења при
редовним школама
 82
основне и 6 средњих школа
 Укупо
88 редовних школа
Основне школе
Одељења
Ученици
82
215
3562
Број ученика са сметњама у развоју у
редовним основним школама
 Оштећење
вида
3116 уч.
 Ментална омет.
774
 Оштећење слуха
238
 Телесна инвалид.
209
 Церебрална парал.
56
 Аутизам
29
Укупно:
4422
Број ученика са тешкоћама у
развоју на узорку од 220 ОШ.
 Обухваћене
су дислексије, дисграфије,
дискалкулије, моторичке сметње,
емоционални проблеми хиперкинетички
синдром
 Број ученика са сметњама и тешкоћама
у развоју: 18 032
Карактеристике актуелног
образовања
 Алармантно
велики број деце ван
система образовања
 Редовни
образовни систем нeдовољно
припремљен
 Систем
специјалних школа је боље
прилагођен посебним потребама али је
неповезан са редовном школом

Ниска стопа запошљавања (13%, посебно жена)

Студије на ФАСПЕР-у засноване су претежно на
медицинском моделу,након болоњске реформе крећу
се постепено ка социјалном моделу

Пракса Комисије за разврставање деце ометене у
развоју налази се у процесу трансформације

Веома мали број деце је обухваћен предшколским
образовањем (1%)
...

Образовање одраслих је потпуно занемарено

Одвајање деце од породице и смештање у
институције има лоше ментално хигијенске ефекте

Присутни негативни социјални ставови и
предрасуде
 Физичка
недоступност образовним
институцијама
 Материјални
положај специјалног и
редовног образовања је релативно слаб
Додатне категорије ученика са посебним
образовним потребама које би требало
нарочито подржати у Србији
 Проблеми ромске популације у
образовању
 Расељена
деца и омладина још увек
представљају осетљиву групу
 Рад
са децом са емоционалним
проблемима није систематски решен
 Даровити
ученици се недовољно
подржавају и стимулишу
Инклузија у образовању
ученика са посебим
потребама
Међународна пракса
1.Земље које развијају инклузивно образ.
(Италија,,Грчка,Кипар,Шпанија,Ирска,
Португалија,Шведска,Норвешка )
2.Земље које развијају многобројне службе између
система специјалног и редовног образовања (
Финска,Данска,Британија,Француска,Пољска,Чешка,
Словенија,Хрватска)
3. Земље са два одвојена, неповезана, паралелна
система (специјални и редовни).
Белгија,Немачка ,Швајцарска, Србија
Инклузивни вид образовања
не тражи само прилагођавање
образовања за посебне потребе
ученика са ометеношћу и
осталих ученика са посебним
потребама већ тражи и намеће
реформу
читавог
система
образовања у интересу свих
ученика
Нова стратегија у образовању ученика
са посебним потребама
предложена 2004-2008
у Србији
Изградити целовит образовни
систем који ће бити:
 Флексибилан- индивидуално
 Континуиран Инклузиван

прилагодљив
од предшколског до високог образ.
-
свеобухватан
У складу са социјалним моделом
Предложени модел
образовања
 Поседује
вертикалну и хоризонталну
проходност
Вертикална проходност
 Повезује
нивое од предшколског до
образовања одраслих и високог
образовања
 Повезана је са узрастом ученика,
сазревањем и развојем
Хоризонтална проходност
 Заснована
је на принципу разгранавања
и диверсификације како би се уважиле
различитости и посебне потребе
појединих ученика
 Три генералне опције (гране) су:
-инклузивно образовање
-делимично инклузивно образовање
-специјално образовање
Опис модела
Предшколски, основношколски и
средњешколски ниво отвара све три
могућности : инклузивно, делимично
инклузивно и специјално образовање
 Високо образовање и образовање одраслих
са посебним потребама има искључиво
инклузивну опцију
 Инклузивно је предложено на свим нивоима
образовања док је делимично инклузивно и
специјално образовање предвиђено само за
прва три нивоа
Инклузивни модел образовања
ученика са посебним
потребама
Образовање одраслих
Више и високо обрз.
Средње образовање
Основно образовање
Предшколско образов.
Инклузивно образовање
Модел образовања особа са
ометеношћу
Образовање одраслих
Инклузивно
Више и високо обрз.
Средње образовање
Специјално образовање
Спец. школе
Основно образовање
Делимично инклузивно
Предшколско образов.
Инклузивно образовање
Редовне
школе
Инклузивно образовање
 Потпуно
укључивање ученика са
посебним потребама у редовно
одељење или предшколску групу уз
обавезно пружање додатне подршке
 Прилагођавање свих сегмената ред.шк.
 Посебан рад у одељењу,сарадник у
настави, групни, индивидуални ,додатни
рад итд.
 Израда индивидуалног курикулума за
пп.
Делимично инклузивно
образовање
 А)
посебна одељења при редовним
школама са делимичним учествовањем
у настави и ваннаставним активностима
заједно са другом децом
Б) посебна одељења при специјалним
школама са делимичним укључивањем
у заједничку наставу из неких предмета
суседне редовне школе и у ваннаставне
активности
Специјално образовање
 Може
имати више варијанти:
 А) курикулум са инклузивним
елементима који је најближи могућности
преласка у редован систем и
представља врсту припреме за њега
 Б) специјално прилагођен курикулум
 Ц) курикулум стицања животних вештиина(спец.институције,дневни центри
Реформа специјалног
школства и образовања
 Редуковање
специјалних школа али и
задобијање нових функција:
а)Специјалне школе као ресурсни центри
за привремену дистрибуцију стручних
кадрова (спец едукат.и рехабил.) у
редовне школе у којима постају
сарадници у настави и у стручном тиму
(психолог, педагог итд.) све док је
ученик (ци) са поп. у тој школи, а након
тога се враћајуу свој матични центар
-- б)
тесно организационо повезивање и
сарадња са редовном школом
 в)
Учешће у образовању одраслих
особа којима је потребна посебна
друштвена подршка
Искористити постојеће ресурсе:
 Кадрови
(специјални едук.и рех.)
 Психолошко
педагошка служба у
школама
 Мрежа
специјалних школа
Реформисати:
- Реформисати редовни образовни систем на
инклузивном принципу
-Припремити психолошко педагошку службу за
нове послове (придружити специјалног едукатора и
рехабилитат.)
-Комплетан систем специјалног образовања
унапредити
- Унапредити школов. спец.едукатора за инклузију
Конкретни кораци
 Повећати
укљученост све деце са
посебним потребама у образовни систем
(база података)
 Исход образовања треба да буде
припрема детета за активан и што је
више могуће самосталан живот
 Припремити наставнике,стручне сарад.
децу и родитеље за нову реформ.шк.
 Прилагодити
образовање стручњака свих
профила укључених у инклузивно
образовање и реформисано образовање
(васпитачи,учитељи, наставници, психолози,
педагози, социјални радници, лекари)
 Евалуација
напредовања и постигнућа
ученика као и рада наставног и стручног
кадра

Индивидуални образовни курикулум за све
ученике са посебним образовним
потребама укључујући и даровите ученике
 Смањити
број ученика у одељењима и
предшколским групама која похађају деца
са посебним потребама
 Формулисати
нову издавачку политику и
повезивање са електронским медијима
 Учинити
родитеља партнером у
образовању
У
највећој могућој мери напустити праксу
одвајања деце од породице
 Разрадити
стратегију за развој
толеранције, позитивних ставова и
недискриминације
 Повећати
физичку доступност зградама
образовних институција и побољшати
комуникације
Претходећи кораци код
увођења инклузивног
образовања
Претходна припрема ученика-будућих
другова у одељењу (васпитној групи)у које
улази дете-ученик са посебним образовним
потребама
 Припрема њихових родитеља
 Припрема детета које улази у инклузију и
његових родитеља
 Припрема учитеља (наставника),васпитача,
информисање о конкретном ученику и његово
упознавање

Индивидуални образовни
курикулум(индив.образ.план)
• Представља окосницу за практичан рад у инклузивној
школи са децом која имају посебне образовне потребе
То је писани документ који садржи план,
програм,методе подршке и организацију и
циљеве образовног процеса, начин праћења
и евалуације за појединачног ученика са п.п.
 Он је подршка ученику која се остварује кроз
модификације и адаптације образовног
процеса али и школе

ИОП подразумева






Процену актуелног нивоа функционисања детета са
ПОП
Постављање оквирних образовних циљева који се
усклађују са општим наставним програмом и планом
рада
Одређивање приоритетних области у којима је
потребна подршка и предлог мера
Праћење напредовања ученика и идентификација
препрека, ИОП је развојни документ(ревизије)
Родитељ учествује у изради ИОП-а
Консултује се и сам ученик, идентификују његова
интересовања и преференције
Важан принцип ИОП-а
 Идентификовање
позитивних
потенцијала, предности и талената, а
не само идентификовање недостатака
 Дакле
тражи се одговор на питање у
чему је дете добро и успешно,за шта је
заинтересовано и сл. (важно за
позитивну слику о себи)
Увођење промена тражи:
 Добру
припремљеност свих сегемната
система посебно обуку наставника и
сарадника
 Постепеност
у примени
 Прелазни
период (експеримент и
пилотирање)
 Праћење
ефеката
позитивних и негативних
Препреке на путу
 Економске
тешкоће земље и слаб
економски положај образовања
 Негативни друштвени ставови,
нетолеранција, отпори инклузији
 Недовољна подршка стручне јавности
увођењу инклузивног образовања
 Неприпремљеност редовних школа и
учитеља за промене
Закључци :
У Србији су направљени први кораци ка
увођењу промена а пред нама је још дуг и
нераван пут са озбиљним препрекама које
треба систематски уклањати
 Остварени позитивни помаци од 2002 г. Па
надаље су пилот школе са инклузивним
образ.,самостална иницијатива неких
образовних институција, подршка невладиног
сектора, антидискриминациони закони ,
повећано интересовање медија, политичка
воља усмерена ка европским интеграцијама
Србије

Новина у актуелној образовној
пракси
 Школска
година 2010/11 проглашена је
од стране Министарства просвете за
годину увођења инклузивног
образовања у Србији
 Ово је учињено без довољних припрема
што доноси многобројне ризике
Најновији статистички подаци
(“Политика”: 31.05.2013.)
 Последњи
попис становништва у
Србији 2011г. (ови подаци објављени
2013г.) први пут је пописао популацију
особа са ометеношћу .
 Објављени подаци:
- Око 600.000 ( регистровано 571.780)
ОСО што представља 8% од укупног
броја становника). Републички завод за
статистику нагласио да овај број није
реалан
Полна и старосна и
географска статистика
 58,2%
жена са ометеношћу
 41,8% мушкараца
“
 Просечна особа са ометеношћу стара
67година
 98.424 живи у београдском региону док
највећи број живи у региону источне и
јужне Србије
Статистички подаци по врсти
ометености
проблеми са ходом (свака 5
особа старија од 65г.има проблем са
кретањем)
 239.454 визуелна оштећења
 144.648 аудитивна оштећења (2%)
 96.032 тешкоће са памћењем и
концентрацијом
 58.202 пробл. говора и комун. (0,8%)
 340.029-