Medjunar. finansije

Download Report

Transcript Medjunar. finansije

Međunarodne finansije
1

Međunarodne finansije se mogu
definisati kao novčano kretanje svih
međunarodnih ekonomskih transakcija.
One čine deo međunarodne ekonomije,
koja u sebi sadrži dva osnovna dela:
međunarodnu trgovinu i međunarodne
finansije.
2



Mogu se podeliti na dva dela:
Prvi izražava finansijsku stranu međunarodne
trgovine
Drugi – sve ostale ekonomske transakcije
koje se manifestuju u novčanim kretanjima
3

Razlog za podelu međ. finansija na dva
dela leže u razlici koja je osnov novčanih
kretanja u međunarodnim relacijama (prvi
deo se odnosi na međunarodnu trgovinu, a
drugi na finansijske odnose koji se
izražavaju novčanim kretanjima, tj.
plaćanje dužnika za primljenu robu ili
učinjene usluge)
4



Drugi deo se još naziva i transferima.
Tekuće transakcije predstavljaju zbir
transakcija po osnovu međunarodne
trgovine (izvoz i uvoz zemlje).
Kapitalne transakcije su rezultat kretanja
kapitala.
5
TRGOVINSKI I PLATNI BILANS
Trgovinski bilans
Trgovinski bilans izražava odnos vrednosti
ukupnog uvoza i izvoza jedne zemlje u
jednom periodu, obično za godinu dana.
6

Osim vrednosnog postoji i naturalni način
izražavanja uvoza i izvoza roba i usluga.
Njegova svrha je upoređivanje uvoza i
izvoza pojedinih proizvoda po jedinici.

Kompleksno izražavanje vrednosti uvoza i
izvoza postiže se preko novca.
7

Novčanim izražavanjem se dobija ukupna
vrednost kretanja robe ili usluga u jednom i u
drugom pravcu kao i saldo koji može biti
pozitivan ili negativan.
8

Po pravilu uvoz i izvoz
treba da budu
uravnotženi . U praksi
mnogo je češća pojava
da trgovinski bilans
bude neuravnotežen.

Tako, trgovinski bilans
može biti: aktivan,
pasivan i uravnotežen.
9
Platni bilans

Platni bilans predstavlja sistematski pregled
ekonomskih transakcija koje rezidenti
(fizička i pravna lica) jedne zemlje obave sa
rezidentima drugih zemalja u određenom
periodu, obično za godinu dana.
10

Sve ekonomske transakcije u platnom bilansu
dele se na dva dela: na bilans tekućih
transakcija i bilans kapitalnih transakcija.
11

Bilans tekućih transakcija sadrži dugovanja i
potraživanja po osnovu raznih usluga i sve
druge stavke koje se zajedničkim imenom
nazivaju nevidljiva razmena.
12

Bilans kapitalnih transakcija obuhvata
dugovanja i potraživanja po osnovu prenosa
kapitala u vidu kredita, zajmova, ekonomske
pomoći, investicija u inostranstvu i slično.
13

Ova dva dela – podbilansa, koji zajedno čine
platni bilans, svaki za sebe ilustruje stanje
određene zemlje sa inostranstvom, a zajedno
izražavaju njene ukupne odnose, pošto bilans
kapitalnih transakcija pokazuje i obim i
strukturu izravnavanja stanja iskazanog u
bilansu tekućih transakcija.
14



Platni bilans se naziva «ogledalom nacionalne
privrede», pošto se iz njega može videti koliko se
uspešno jedna zemlja uključuje u međunarodnu
ekonomsku saradnju.
Ako se u tekućem bilansu tokom više godina
pojavljuje deficit, to mora da dovede do
smanjenja monetarnih rezervi i povećanja
zaduženosti prema inostranstvu.
Može se reći da spoljni dug zemlje predstavlja
zbir deficita tekućeg bilansa u prethodnim
godinama.
15
VALUTE
VALUTE
NOVČANI
SISTEM
STRANA
NOVČANA
JEDINICA
DAN
DOSPEĆA NEKOG
POTRAŽIVANJA
16



Novčani sistem svake zemlje označava se prema
valuti koja je zakonsko sredstvo plaćanja u toj
zemlji
Izraz valuta upotrebljava se za označavanje strane
novčane jedinice, koja, prema našim propisima,
obuhvata efektivni strani novac, u koji ne spada
zlato jer se ono smatra plemenitim metalom.
Dakle, ovaj izraz znači strani novac kojim
raspolaže neka zemlja bilo u novčanicama ili
kovanom novcu, ako je taj novac stranog porekla.
17

Podela valuta:

kurentne i
egzotične
U kurentne valute ubrajaju se valute
ekonomski jakih zemalja, koje su stabilne i
tražene, a uz to su i zamenljive na
svetskom tržištu.
Egzotične valute su manje poznate i manje
uticajne na svetskom tržištu.



18

Valutno područje predstavlja područje
jedne ili više zemalja, gde važi ili pretežno
važi jedna valuta
19

Pored valutnog područja koje obuhvata
teritoriju jedne zemlje, postoje i valutna
područja koja obuhvataju više zemalja
povezanih međusobnim i međunarodnim
plaćanjima nastalim iz ekonomskih i
drugih razloga. Na primer, dolarsko
područje u kome dominira američki dolar,
sterlinško- u kome dominira britanska
funta.
20

Valutna reforma predstavlja ponovno
uređenje celokupnog novčanog sistema
zemlje i obično se sprovodi posle velikih
poremećaja ili propasti prethodnog
novčanog sistema.

U zavisnosti od stepena poremećaja i
drugih činilaca, stepen valutne reforme
može biti različit.
21

Osnovni cilj koji treba da se postigne
valutnom reformom jeste stabilizacija
privrede i stvaranje uslova za
funkcionisanje novog novčanog sistema.
22






Najčešće mere stabilizacije su:
uspostavljanje materijalne ravnoteže,
uravnoteženje budžeta,
uravnoteženje platnog bilansa,
uspostavljanje pariteta kupovnih snaga,
uspostavljanje odnosa cena i druge.
23

Valutni damping se ostvaruje devalvacijom
domaće valute u odnosu na na njenu realnu
vrednost, čime se postiže da vrednost
domaće robe izražena u stranoj valuti
postane znatno niža u odnosu na period pre
devalvacije i tako se povećava
konkurentski položaj domaćih izvoznika na
svetskom tržištu.
24

Valutni damping je mera spoljnotrgovinske
politike koja se često primenjivala posle
drugog svetskog rata, pa i danas. Ovakve
mere donose zemlji koja ih uvodi kratkotrajne
koristi i obično traju dotle dok druge zemlje
ne uvedu antidampinške mere ili pak i one
same ne izvrše devalvaciju.
25
DEVIZE


Pod devizom se
podrazumeva kratkotrajno
potraživanje koje glasi na
stranu valutu.
Tu pre svega spadaju
potraživanja po viđenju u
stranoj valuti kod stranih
banaka. U devize se
ubrajaju potraživanja koja
imaju razne oblike, kao
što su: menica, ček i dr.
26


Prvobitni oblik deviza bile su menice koje
su glasile na stranu valutu i bile plative u
inostranstvu, za koje je u zemlji položena
odgovarajuća protivvrednost u domaćoj
valuti.
Svrha njihove primene je da se olakša
promet između udaljenih mesta sa
različitim valutama i da se obezbedi
sigurnost u plaćanju.
27







Podela deviza :
čvrste,
meke,
klirinške,
konvertibilne,
promptne i
terminske devize.
28

U čvrste devize spadaju one koje imaju
stabilan kurs, odnosno koje imaju postojanu
kupovnu moć. Ovakve devize su u znatnoj
meri konvertibilne, jer su rezultat
uravnoteženosti ili aktivnog platnog bilansa.
29

Meke devize nemaju stabilan kurs, koji se,
uglavnom, održava državnom intervencijom.
Zbog toga što nemaju stabilan kurs i stabilnu
kupovnu moć, meke devize nisu ni
konvertibilne.
30

U klirinške devize spadaju one devize na
osnovu kojih potraživanje postoji samo
prema određenoj zemlji s kojom je
zaključen sporazum o međusobnom
plaćanju. Takve devize se ne mogu koristiti
za plaćanje prema zemljama s kojima ne
postoji sporazum o ovakvom sistemu
plaćanja.
31

U konvertibilne devize spadaju one koje
se slobodno mogu menjati za ostale devize.
U zavisnosti od stepena zamenljivosti,
devize mogu biti potpuno ili ograničeno
konvertibilne. Nekonvertibilne devize su
one koje se ne mogu zamenjivati za druge
32


Promptnim devizama se nazivaju one po
osnovu kojih je plaćanje dospelo te se
može odmah naplatiti.
Terminske devize su devize čija
naplativost nije dospela i koja dospeva
posle isteka određenog roka. Nedospelost
deviza je čest motiv njihove kupoprodaje
na berzama, pri čemu njihovi kupci
računaju na povećanje cena u momentu
dospelosti, a prodavci ih prodaju,
računajući da će ih jeftinije kupiti u
momentu dospelosti
33
Devizni kursevi

Devizni kurs predstavlja vrednost strane
valute izražene u domaćoj valuti. On
pokazuje koliko se domaćih novčanih
jedinica daje za jednu ili sto jedinica strane
valute.
34


Osnov za utvrđivanje deviznog kursa je
valutni paritet, koji izražava vrednost
jedinice određene valute u gramima ili
uncama čistog zlata.
Nekada se valutni paritet utvrđivao samo u
odnosu na zlato. Međutim, posle drugog
svetskog rata zemlje su ga izražavale
alternativno – u zlatu ili SAD dolarima kao
čvrstoj valuti.
35

Devizne kurseve mnoge zemlje
utvrđuju zvanično, polazeći od
interesa i ciljeva svoje ekonomske i
devizne politike, pri čemu veoma
često dolazi do izražaja regulisanje
razmene i plaćanja sa inostranstvom.
Međutim, vrednost deviza jedne
zemlje na svetskom tržištu ne zavisi
od zvaničnog kursa dotične zemlje
nego od njihove kupovne moći.
36

Iskazivanje kurseva u kome se navodi
koliko je potrebno jedinica domaće valute
za jedinicu ili sto jedinica strane valute,
koje primenjuju sve zemlje izuzev Velike
Britanije, naziva se direktno notiranje.
Indirektno notiranje, koje se primenjuje u
Velikoj Britaniji, izražava se odnosom
koliko se strane valute dobije za domaću
valutu.
37
Vrste deviznih kurseva



Prema načinu formiranja, devizni kursevi se
dele na:
čvrste (fiksne),
promenljive (plivajuće, fluktuirajuće,
fleksibilne).
38


Čvrste devizne kurseve određuje
monetarna vlast zemlje (centralna banka,
vlada) i na njihovu visinu ne utiču ponuda i
tražnja deviza.
Čvrst devizni kurs postoji i u onim
slučajevima kada je dozvoljeno da se kreće
u uskim granicama od 2-3% gore ili dole
od zvanično utvrđenog kursa odnosno
deviznog pariteta. Klasičnu varijantu
čvrstih deviznih kurseva imali smo u vreme
zlatnog standarda, kada je vrednost
nacionalnog novca bila određena zlatnim
pokrićem
39

Promenljivi devizni kursevi se formiraju na
tržištu, pod uticajem ponude i tražnje
deviza. Treba naglasiti da pravog
promenljivog deviznog kursa, koji bi bio
određen delovanjem samo tržišnih snaga,
bez ikakvog uticaja monetarnih vlasti, u
stvarnosti nikada nije bilo.
40
DEVIZNI SISTEM

Devizni sistem se, prema
tome, može definisati kao
skup zakona i zakonskih
propisa kojima se reguliše,
ograničava ili zabranjuje
promet robe i usluga sa
inostranstvom, sticanje i
raspolaganje devizama,
kao i sva plaćanja i
naplaćivanja sa
inostranstvom.
41
Može biti strog ili liberalan sa raznim
stepenima koji postoje između ova dva
stanja.
Strogi devizni sistem karakteriše se time što
se propisima reguliše razmena roba i
usluga, plaćanje i naplaćivanje, sticanje i
raspolaganje devizama i slično.
Liberalnim deviznim sistemom regulisan je
manji obim deviza koje se mogu sticati i
njima raspolagati
42
SISTEM MEĐUSOBNIH PLAĆANJA

SISTEM
SLOBODNOG
PLAĆANJA

SISTEM
KLIRINŠKOG
PLAĆANJA
43
SISTEM SLOBODNOG
PLAĆANJA

Sistem slobodnog ili konvertibilnog
plaćanja primenjuju ili mogu primeniti
zemlje koje za to imaju određene uslove.
44






Ti uslovi (pretpostavke) su:
jaka domaća valuta sa određenim
rezervama,
dovoljne rezerve konvertibilnih
stranih sredstava plaćanja,
uravnotežen, odnosno aktivan platni
bilans na duži rok,
konkurentnost domaćeg izvoza
odsustvo diskriminatornih mera.
45
SISTEM KLIRINŠKOG PLAĆANJA

Klirinški sistem plaćanja je takvo plaćanje
koje proizilazi iz sporazuma o međusobnoj
razmeni i plaćanju. Sistem je nastao u vreme
velike svetske krize, iz nužnosti da se ublaže
posledice koje su nastale slomom dotadašnjeg
sistema zlatnog važenja.
46



Ekonomska i organizaciona specifičnost se
ogleda u tome što zemlje zaključuju
sporazume o robnoj i drugoj razmeni.
Sporazumom se obično predvidi obim, vrsta i
struktura razmene.
Plaćanje se vrši na taj način što domaći
uvoznici, umesto da plaćaju inostranom
partneru, protivuvrednost sredstava uplaćuju u
domaću banku ili neku drugu finansijsku
instituciju koja je za te poslove nadležna.
47

Iz prispelih sredstava na računu kod
domaće banke, odnosno druge finansijske
institucije vrši se plaćanje domaćim
izvoznicima na osnovu dokaza o izvršenom
izvozu. Takav sistem istovetno primenjuju
obe ili sve zemlje koje su se obavezale
sporazumom o ovakvom sistemu plaćanja.
48



Za funkcionisanje kliringa, potrebno je da se
ispune dva uslova:
prvo, da je inostrani partner u ovoj zemlji
uplatio određeni iznos,
drugo, da za isplatu ima pokriće na računu od
uplata koje su izvršili domaći uvoznici za
račun inostranih izvoznika od kojih su kupili
robu, odnosno usluge.
49

Bilateralni klirinški sporazum (sporazum
između dve zemlje) se može proširiti na
veći broj zemalja i tako dolazi do
multilateralnog klirinškog sporazuma.
50
KOMPENZACIONI POSLOVI

Zemlje u kojima se primenjuje sistem visokih
deviznih ograničenja moraju da obavljaju i
takve poslove u kojima poslovni partneri za
izvezenu robu ne dobijaju protivnaknadu u
devizama ili domaćim sredstvima plaćanja,
već robu.
51



U izvesnim prilikama to je nužan vid
razmene.
U sistemu kompenzacija izvoznik je u
težem položaju nego izvoznici u drugim
sistemima zbog toga što mora za izvezenu
robu da primi robu od inostranog partnera i
da i za nju traži kupca na domaćem tržištu.
U kompenzacionim poslovima obično
dolazi do razlike u vremenu izvoza i uvoza
robe
52
DEVIZNO TRŽIŠTE


Pod deviznim tržištem se podrazumeva
kupovina i prodaja deviza između banaka u
zemlji, između banaka u inostranstvu i
između banaka u zemlji i drugih lica.
Banke i druga lica koja imaju više deviza
nego što im je potrebno ili kada žele da
ostvare određene prihode ili iz drugih
razloga, prodaju devize onima kojima su u
tom momentu potrebne ili imaju interes da
ih kupe.
53


U našoj zemlji devizno tržište je uvedeno
1972. godine.
Na deviznom tržištu devize se mogu kupovati
promptno i terminski. Promptna prodaja
deviza podrazumeva izvršenje kupoprodajnih
poslova u kratkom roku, a terminska u roku
od trideset dana do jedne godine.
54
MEĐUNARODNI MONETARNI SISTEM

Međunarodni monetarni
sistem se može definisati
kao skup normi kojima se
regulišu osnovna pitanja
u vezi novca u opticaju,
monetarni pariteti i
konvertibilnost,
monetarne rezerve, kao i
druga pitanja vezana za
ovu oblast
55

Međunarodni monetarni odnosi su postojali
i ranije i zasnivali su se na bimetalizmu.
Međutim, kada se govori o ovim odnosima,
onda je značajan period od devetnaestog
veka u kome je došlo do njihovog
značajnijeg razvoja koji je nastavljen u
dvadesetom veku. U toku ovog razvoja,
globalno posmatrano, ističu se dva modela
ovog sistema sa određenim varijantama u
okviru oba.
56


Prvi model međunarodnog monetarnog
sistema jeste model zlatnog standarda,
nakon čega je kasnije došlo do primene
zlatno-deviznog i zlatno-polužnog sistema.
Drugi model obuhvata sistem
Međunarodnog monetarnog fonda koji je
pretrpeo dosta izmena u toku njegovog
funkcionisanja.
57
MEĐUNARODNI MONETARNI FOND –
MMF

Na konferenciji u Breton-Vudsu (BrettonWoods), uz učešće predstavnika 44 zemlje
(uključujući i Jugoslaviju), jula 1944. doneta
je odluka o osnivanju Međunarodnog
monetarnog fonda – MMF, koji je počeo sa
radom 1947. godine.
58

Ciljevi Fonda su:

unapređenje međunarodne saradnje kroz
konsultacije i zajedničko rešavanje
monetarnih problema,

proširivanje međunarodne trgovine, rast
zaposlenosti, dohotka i proizvodnje,

stabilizacija deviznih kurseva i sprečavanje
konkurentskih depresijacija,
59

multilateralizam u međunarodnim
plaćanjima za tekuće transakcije i
uklanjanje deviznih ograničenja koja
sputavaju rast međunarodne trgovine,

obezbeđenje finansijskih sredstava za
pomoć zemljama članicama u
uravnoteženju platnog bilansa i

smanjenje platnobilansnih
neravnoteža.
60



Prema Statutu MMF, zemlje – članice bile
su obavezne da utvrde paritet svojih valuta
u zlatu ili SAD dolarima (prema vrednosti
dolara na dan 1. jula 1944).
Devizni kurs je mogao da oscilira 1% gore
ili dole od pariteta.
Paritet se mogao menjati samo radi
otklanjanja tzv. «fundamentalne
neravnoteže» u platnom bilansu, i to posle
konsultacije sa Fondom.
61

Fond je bio protiv primene višestrukih
deviznih kurseva i zalagao se za jedinstven
kurs za sve vrste ekonomskih transakcija sa
inostranstvom.
62



Vremenom se stvaraju uslovi za napuštanje
politike čvrstih deviznih kurseva.
Avgusta 1971. godine SAD ukidaju spoljnu
konvertibilnost dolara u zlato, čime je srušen
noseći stub bretonvudskog međunarodnog
monetarnog sistema.
Decembra iste godine dolar devalvira prvi put
posle 1934. godine. Dolar, februara 1973.
godine devalvira po drugi put za 10%.
63


Aprila 1976. godine usvojen je II amandman na
Statut MMF, koji je stupio na snagu aprila 1978.
godine.
Prema ovom amandmanu, zemlje-članice mogle
su da iskazuju devizne kurseve prema želji: u
SPV (tzv. specijalnim pravima vučenja), u nekoj
drugoj valuti, u korpi valuta ili na neki drugi
način, samo ne u zlatu, jer je bila predviđena
demonetizacija zlata. Ostavljena je i mogućnost
da zemlje-članice sklapaju regionalne sporazume
o politici deviznih kurseva
64

Nastupio je period velike slobode u politici i
praksi deviznih kurseva, došlo je do krupnih
promena u međuvalutnim odnosima i
nestabilnosti na deviznim berzama.
65
MEĐUNARODNA BANKA ZA
OBNOVU I RAZVOJ – MBOR

MMF i MBOR su trebale da obezbede
međunarodnu monetarnu i finansijsku
saradnju, prva u oblasti međunarodnih
plaćanja, deviznih kurseva i pružanja pomoći
za otklanjanje kratkoročnih neravnoteža u
platnom bilansu, a druga u oblasti
srednjoročnog i dugoročnog finansiranja.
Banka (MBOR) je počela sa radom juna 1946.
godine.
66





Pod okriljem MBOR formirane su kasnije
još tri finansijske institucije, Banke:
Međunarodna finansijska korporacija – IFC
1956. godine,
Međunarodno udruženje za razvoj – IDA
1960. i
Multilateralna agencija za garantovanje
investicija – MIGA 1988. godine.
Za MBOR i IDA koristi se često zajednički
naziv Svetska banka (World Bank).
67


Osnovni cilj MBOR je da obezbedi
finansiranje projekata koji su značajni za
nacionalnu privredu a za koje nije
zainteresovan privatni kapital, jer nisu
neposredno profitonosni (kao objekti
infrastrukture), a potrebna su velika
ulaganja (prisutan je veći rizik).
Banka ne konkuriše privatnom kapitalu,
već upravo stvara povoljne uslove za
njegov plasman.
68


U prvim godinama posle rata osnovna
pažnja je bila posvećena obnovi privreda
ratom razorenih zemalja. Kada je počeo da
funkcioniše Program evropske obnove
(Maršalov plan), Banka se više okrenula
finansiranju nerazvijenih zemalja.
Danas Međunarodna banka za obnovu i
razvoj ima 182 zemlje članice.
69





Sredstva Banke potiču iz četiri osnovna
izvora:
uplaćenog dela kvota zemalja članica,
zaduživanja na međunarodnom finansijskom
tržištu,
povraćaja ranije datih kredita i
ostvarenog dohotka
70


Međunarodna banka za obnovu i razvoj
odobrava zajmove prvenstveno za
finansiranje konkretnih projekata, a ređe za
opšterazvojne potrebe.
Banka odobrava srednjoročne i dugoročne
zajmove sa rokom povraćaja do 20 godina,
ali je bilo i zajmova sa dužim rokovima.
Poček, odnosno vreme do početka otplate,
obično iznosi 5 godina.
71
MEĐUNARODNO UDRUŽENJE ZA
RAZVOJ – IDA

Da bi se omogućio priliv kapitala u
nerazvijene i zemlje u razvoju, osnovano je
Međunarodno udruženje za razvoj – IDA, kao
afilijacija MBOR.
72


Članice IDA mogu biti zemlje koje su
članice MBOR; na kraju fiskalne 1995.
godine bilo ih je 160.
Sredstva za svoju aktivnost IDA
obezbeđuje iz uplaćenih kvota zemaljačlanica, doprinosa na osnovu povremenih
«popunjavanja», poklona, transfera dela
profita koji ostvaruje MBOR i otplata po
ranije datim kreditima.
73

Pravo da koriste kredite IDA u 2000.
godini ima osamdesetak zemalja u kojima
je vrednost nacionalnog proizvoda po
stanovniku bila ispod 1.506 dolara i neke
zemlje čija je kreditna sposobnost slaba.
Ova granica se povremeno menja, da bi se
uzeli u obzir opšti nivo razvijenosti i
promene vrednosti dolara
74
EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I
RAZVOJ – EBOR



Evropska banka za obnovu i razvoj, osnovana je
maja 1990. godine, a počela je sa radom aprila
1991. godine.
Sedište joj je u Londonu.
Cilj njenog osnivanja je da se u zemljama
centralne i istočne Evrope podstakne prelazak na
otvorenu tržišnu privredu i pomogne njihovo
uključivanje u međunarodnu ekonomiju, uz
«posebnu brigu o jačanju demokratskih
institucija, poštovanju ljudskih prava i politici
očuvanja čovekove okoline».
75

Banka ima 59 članica, uključujući i dve
institucije –Evropsku uniju i Evropsku
investicionu banku. Članice Banke su i neke
vanevropske zemlje (kao SAD i Japan), ali je
uslov da budu članice Međunarodnog
monetarnog fonda.
76

Evropska banka za obnovu i razvoj
odobrava kredite vladama pojedinih
zemalja, lokalnim vlastima i privatnim
firmama, direktno ili posredstvom domaćih
finansijskih organizacija(poslovnih
banaka).

Krediti se daju uglavnom srednjim i malim
preduzećima , za podršku procesu
privatizacije i za zajednička ulaganja.
77

Banka, takođe, osigurava stane investicije,
daje garancije i pruža savete pri ulaganju
kapitala. U poslovanju sarađuje i sa
Međunarodnom finansijskom korporacijom.
78
EVROTRŽIŠTE

Evrotržište bi se moglo
definisati kao kreditno
tržište, na kome se
poslovi kreditiranja
obavljaju uz upotrebu
strane valute.
79

Kada se govori o počecima evrotržišta,
obično se pominju transakcije dve
sovjetske banke iz 1957. godine. Iz straha
da zbog političkih razloga ne dođe do
blokiranja njihovih potraživanja u
američkim bankama, Sovjeti su svoje
dolarske depozite prebacili u banke u
Londonu i Parizu. Ovi depoziti već postaju
potencijalna osnovica za odobravanje
kredita.
80

Kada su se depoziti stranog novca uvećali,
banke su mogle da počnu sa odobravanjem
kredita na duži period. Uz evrotržište novca
razvija se i evrotržište kredita na duži
period.
81


Poslovi na evrotržištu su (skoro potpuno)
van kontrole bilo koje monetarne vlasti. Ne
postoji stopa obaveznih rezervi, pa banke
veliki deo depozita mogu koristiti za
odobravanje kredita, vodeći računa samo o
svojoj likvidnosti. Poslovi se obavljaju
brzo bez posebnih formalnosti.
Kada su u pitanju partneri koji se poznaju,
dovoljan je jedan telefonski poziv da bi se
dobio kredit (zaključeni posao se naknadno
potvrđuje i pismeno).
82
EVROPSKI MONETARNI SPORAZUM


Evropski monetarni sporazum predstavlja
sporazum između članica Organizacije za
ekonomsku saradnju i razvoj. Njime je regulisan
način obračuna dugovanja i potraživanja članica u
uslovima konvertibilnosti.
U cilju održavanja konvertibilnosti, kao i daljeg
učvršćenja multilateralne razmene, članice
Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju
potpisale su sporazum koji obuhvata: Evropski
monetarni fond i Multilateralni sistem
obračunavanja.
83



Evropski monetarni fond je preuzeo kapital
Evropsle platne unije, koja je prestala sa
radom. Zemlje članice uplatile su ukupno
više nego što je iznosio kapital Fonda.
Obračun u međunarodnim plaćanjima vrši
Banka za međunarodne obračune u Bazelu.
Iz Fonda se finansiraju privredni debalansi,
kada se za to ukaže potreba.
84