Transcript Fizixi-elektrografija

Електрографија
Електрокардиографија
ЦИЉ:
1.
2.
3.
4.
Да прикажемо примену закона физике у свакодневној
медицинској пракси;
Да објаснимо медицинске појмове о којима слушате
сваки дан,а вероватно не знате шта они представљају;
Да Вам приближимо везу између рада срца и техничких
достигнућа у области медицине;
И на самом крају,да Вам знање о ЕКГ-у
(електрокардиограму) буде пренесено са овог
предавања.
Литература:
• ’’Брза интерпретација ЕКГ-а’’ , аутор Dale
Dubin,M.D.
• “Електрокардиограм” , аутор Др Соња Илић;
• “Анатомија и физиологија” , аутори: Иван
Анђелковић, Александар Стајковац,
Александар Илић;
• Интернет:-http:/sr.wikipedia.org/wiki/Elektrokardiogram
Садржај:
Увод (циљ,литература и садржај);
Електрографија,електрокардиографија;
Развој кроз историју;
Принципи рада;
Начин спровођења импулса кроз срце;
Делови ЕКГа;
Периферни и прекордијални одводи;
Симптоми који захтевају ЕКГ;
Примена;
Нешто за крај.
Електрографија


Електрографија је поступак којим се,служећи се
електронским уређајима, записују биолошки
потенцијали организма у функцији времена;
Најчешће коришћени електрографи у медицинској
пракси су:
-ЕКГ (електрокардиогарфи)
*користе се за регистровање електричних сигнала
срца;
-ЕЕГ (електроенцефалографи)
*користе се за регистровање електричних сигнала
мозга;
-РЕГ (електрореографи)
*користе се за регистровање протока крви.
Електрокардиографија
• Електрокадиографија је неинвазивни
поступак који се проводи у сврху
прикупљања података о
електрофизиологији срца.Он омогућава
добијање графичког приказа електричне
активности срчаних откуцаја;
• Представља регистровање промена
потенцијала на организму до којих долази
током срчаног циклуса;
• Уређај којим се ово регистровање врши је
електрокардиограф.
Развој
електрокариографа
АНАТОМИЈА СРЦА
Електрокардиограм
•
•
•
Електрокардиограм је
графички запис електричних
потенцијала насталих у срцу.
ЕКГ је једна од најстаријих
дијагностичких метода у
кардиологији, која до данас не
само да није изгубила на
важности(доласком новијих
метода), већ постаје све
раширенија и практички
незаменљива у дијагностици
многих срчаних (али и других)
болести.
ЕКГ такође даје корисне
информације о срцу током
одмора и опоравка.
При читању ЕКГ-ом одређује
се фреквенција
срца,ритам,осовина, и да ли
има хипертрофије и инфаркта.
Принципи рада
• Принцип рада
електрокардиографа заснива
се на физичком закону да
покретна жица која пролази
између полова
електромагнета скреће, када
се кроз њу пропусти
електрична струја.
• Када се срчани мишић
електричним путем надражи
он се деполаризује
(унутрашњост ћелија је
позитивно напуњена) и
контрахује,док су у стању
мира срчане ћелије
реполаризоване
(унутрашњост ћелија је
негативно напуњена).
• Талас деполаризације
и реполаризације су
снимљени на ЕКГ-у
као на слици.
• Када електрична
активност пролази
кроз срце,она може
бити пренесена
спољним (кожним)
електродама и
регистрована ЕКГ-ом.
Спровођење импулса
•
У десној преткомори се налази
синоатријални чвор (SA) чвор.Он
представља део тзв. Проводне
мускулатуре срца и као такав има
својство спонтане деполаризације,
те покреће талас деполаризације тј.
акциони потенцијал.
•
Талас деполаризације се
концентрично шири од SA чвора и
врло брзо надражује леву и десну
преткомору.Тај талас може бити
пренет до осетљивих делова коже на
коју се стављају електроде.Надражај
електрода снимљен је као Р-талас на
електрокардиограму.Импулс затим
долази до атриовентрикуларног (AV)
чвора који се такође налази у десној
преткомори уз трикуспидалну
валвулу.У AV чвору наступа пауза од
1/10 секунде пре него што импулс
надражи АV чвор.Пауза омогућава
да крв прође кроз валвуле и уђе у
комору.
Спровођење импулса
•
•
Када се АV чвор надражи започиње
електрични импулс који се креће
дуж Хисовог снопа и грана се на
десну и леву грану Хисовог
снопа.Импулс се брже проведе кроз
почетни део леве гране,па се прво
деполаризује лева страна септума.
Електрични импулс завршава у
Пуркинијевим влакнима која
спроводе електричне надражаје
директно миокардним ћелијама,која
изазивају коморну контракцију
(деполаризација).Електрична
активност надражених комора
представља QRS комплекс.
Нормалан ЕКГ се састоји од:
1. P-таласа;
2. QRS-комплекса и
3. T таласа.
QRS комплекс се
састоји од три
засебна таласа тј.
од Q, R и S таласа.
1.
2.
3.
P талас представља
електричну преткоморну
деполаризацију;
QRS комплекс:
-Q зубац је први силазни део
QRS комплекса (често није
присутан);
-R зубац је узлазни део који је
праћен силазним S зупцем;
Комплетан QRS комплекс
представља електричну
активност коморне
контракције. После QRS
комплекса постоји пауза која
се зове ST сегмент,а затим
се појављује Т талас;
Т талас представља
реполаризацију комора тако
да оне могу поново да буду
надражене.
Материјал и прибор потеребни за снимање
ЕКГ-ом:
•
•
•
•
1. ЕКГ уређај (12 канални)
2. електроде
3. електроводљиви гел
4. папирнати убруси
Периферни одводи







Постоји шест периферних
одвода(I,II,III,AVR,AVL,AVF)
Да би се формирао периферни одвод
електроде се поставе тако да се
формира троугао (Einthovenov).
Свака страна троугла који је формиран
од пар електрода чини један одвод.
Једна електрода је позитивна,а једна
негативна.
Први одвод је хоризонталан и електрода
на левој руци је позитивна,док је
електрода на десној негативна.
Ако се посматра трећи
одвод,електрода на левој руци је сада
негативна,а електрода на левој нози
позитивна.
У пракси стављамо и једну електроду на
десну ногу када узимамо ЕКГ,да бисмо
добили снимак без уземљења (сметњи).
Постављање електода на
екстремитетима
• Електроде се спајају на обе руке и
леву ногу, док се на десну ногу обично
спаја електрода која служи као
уземљење;
• Десна рука обележава се са R (Right
arm);
• Лева рука са L (Left arm);
• Лева нога са F (Foot);
• Десна нога за уземљење обележава
се са N (Null).
• Електрода R је црвене;
• Електрода L је жуте;
• Електрода F је зелене тако да у смеру
казаљке на сату подесећа на семафор;
• Електрода N је црне боје.
Прекордијални одводи
• Поставља се шест прекордијалних одвода.Зову се
тако јер се електроде за њихово снимање стављају
на грудни кош,дакле испред срца (прекордијално).
Означавају се са V1-V6.
• V1- 4. интеркостални простор парастернално
ДЕСНО;
• V2- 4. интеркостални простор парастернално ЛЕВО;
• V4 - иктус- један прст медиално од
медиоклавикуларне линије,пети интеркостални
простор(ИКП);
• V3 – између V2 и V4;
• V5 – пети ИКП у предњој аксиларној линији;
• V6 –пети ИКП у средњој аксиларној линији.
•
•
•
•
Да би се добило шест
прекордијалних одвода постави
се једна позитивна електрода на
шест различитих места око
грудног коша.
Прекордијални одводи померају
се постепено с пацијентове
десне према његовој левој
руци.Пројектују се кроз АV чвор
према леђима пацијента,која су
негативан крај сваког
прекордијалног одвода.
ЕКГ снимак показаће од V1 до V6
постепене промене свих таласа.
QRS комплекс је углавном
негативан у V1 одводу а
позитиван у V6 одводу
•
•
•
Одводи V1 и V2 су постављени
изнад десне стране срца и
називају се десни прекордијални
одводи.
Одводи V3 I V4 су локализовани
изнад међукоморног септума.
Одводи V5 I V6 се налазе изнад
леве стране срца и називају се
леви прекордијални одводи.
На једном стандардном ЕКГ-у
Поређано је шест
прекордијалних и шест
периферних одвода.То су 12
одвода електрокардиограма.
При читању ЕКГ-а обраћа се
пажња на пет основних
појмова:фреквенција
срца,ритам,осовине,хипертрофи
ја,инфаркт.
Симптоми који захтевају ЕКГ:
1.Бол у грудима;
2.Кратак дах;
3.Убрзан пулс;
4.Анксиозност;
5.Несвестица;
6.Бол у стомаку;
7.Мучнина;
8.Проблеми са варењем.
Примена:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Поремећаји функционисања генератора ритма (SA чвора) у
ситуацијама у којој улогу генератора ритма преузима неки
други центар који може битиу преткоморама, у AV чвору или у
коморама;
Поремећаји у ритму срчаног рада (аритмија или променљиви
ритам,тахикарија или убрзан рад срца, брадикардија или
успорен рад срца,екстрасиситоле и прескоци,срчани
блокови,фибрилација комора,фибрилација преткомора);
Хипертрофија (повечање дебљине зида)комора и преткомора;
Успорено провођење акционих потенцијала импулса
крозпреткоморе и коморе;
Исхемија и инфаркт миокарда;
Перикардитис;
Системска обољења срца;
Одређивање дејства лекова;
Поремећај равнотеже електролита,нарочито калијума.
ЕКГ се изводи код:
 Код пацијената којима предстоји операција под
тоталном анестезијом како би се установило стање
срца које би могло да се погорша под утицајем
стреса од одређене хируршке интервенције,што
може повећати ризик од могућих постоперативних
компликација;
 Код људи који се баве стресним занимањем;
 Код људи преко 40е године живота у оквиру
рутинског годишњег прегледа;
 Код пацијената који већ имају неко срчано
обољење,како би се проверило стање срца и
реакција на лекове и код људи који имају пејс-мејкер.