Transcript 9.Основи припреме за штаампу

Osnovi grafičkog dizajna
Grafička tehnologija Osnovi pripreme za štampu
Grafička tehnologija
• Grafička tehnologija je skup postupaka usmerenih ka
dobijanju odštampanog i dorađenog proizvoda.
• Ovi postupci se mogu svrstati u tri grupe, koje racionalni
zapadni svet naziva:
– Pre-press je u stvari priprema za štampanje, zaključno sa
izradom štamparske forme,
– press predstavlja samo štampanje na štamparskoj mašini, a
– post-press je naziv za postupke pomoću kojih se od
odštampanog tabaka ili trake papira dobija konačan grafički
proizvod (na srpskom je ovo, u stvari, dorada).
Pre-Press
• Color Managed System (CMS) ima 3
komponente:
• Generalan spektar boja ili Reference
color space
• ICC profil za svaki uredjaj (npr.
printer, skaner, monitor, kamera, itd.)
koji detaljno opisuje karakteristike
boja tog uređaja
• Modul za usklađivanje boja (CMMColor Management Module) koji
prevodi i interpretira boje između
uređaja
ICC profili
• CMM-Color Management
Module funkcioniše samo
ako svaki uređaj ima ICC
profil
• Ako neki uređaj nema ICC
profil, vrlo je teško
prilagoditi isti na datu
šemu
Priprema za štampu
• U idealnom slučaju, publikacija koju ste
pripremili i vidite je na vašem monitoru,
izgledaće isto i kad se odštampa u
komercijalnim štamparijama.
• Međutim, ako publikacija nije pravilno
pripremljena, razlika između onog što vidite na
ekranu vašeg monitora i krajnjeg rezultata
dobijenog u štampi biće različita
• Ovakva nekonzistentnost onog što vidite na
ekranu monitora i finalnog, odštampanog
materijala proizilazi iz razlike između prikaza
slika na monitoru i reprodukcije na papiru.
Priprema za štampu
• Monitor, uglavnom prikazuje slike u rezoluciji od 96-200
piksela (tačkice) po jednom inču – 1 inč = 2.54cm (dpi –
dot per inch)
• foto-ploteri, uređaji koji se koriste u finalizaciji pripreme
za štampu za izradu filmova, mogu da prikažu sliku u
rezoluciji i većoj od 3.000 dpi.
• Boje treba da budu obrađene tako da sve ono što vidite
na ekranu monitora bude prikazano i u štampi
• Proces pripreme publikacija koji brine o svemu
navedenom naziva se proces pripreme za štampu ili u
žargonu DeskTop Publishing (DTP).
Boje
• Prvi problem kod upotrebe kompjutera za
pripremu za štampu predstavlja način na koji se
boje dobijaju na monitoru za razliku od metoda
dobijanja boja na papiru u ofset štampi.
• Monitori koriste RBG aditivne boje
• U stampi se koriste CYMK Suptraktivne boje
Boje na monitoru
• Boje na monitoru nastaju pobudom
fosfornih zrnaca na zastoru, koja potom
svetle u tri osnovne boje: crvenoj, zelenoj i
plavoj
• Kombinacije različitih intenziteta ove tri
osnovne boje daju nijanse. Kombinacija
sve tri boje najjačeg intenziteta daje belu,
dok odsustvo sve tri komponente daje
crnu boju.
• Spektar boja koji monitor može da prikaže
nazivamo RGB kolorni spektar
• Ovaj spektar je uvek manji od prirodnog.
Aditivne boje
CRT Monitor
LCD Monitori
• LCD (Liquid Crystal Displays) – organski molekuli,
obično u stanju kristala, koji se pretvaraju u
tečno stanje pod uticajem toplote ili elektronskog
polja
• U stanju kristala “rotiraju” svetlost za 90 stepeni.
LCD – Liquid Crystal Display
Boje na papiru
• Boje na papiru, kod kolorne ofset
štampe, dobijamo kombinacijom
polutonova različitog intenziteta
suptraktivnih boja
• U odsustvu svih osnovnih boja dobijamo
belu – papir
• Ostale boje su: cijana, mađente (tamno
roza) i žute (CMY). Četvrta boja - crna (K
od key color)
• Spektar boja koje je moguće proizvesti na
papiru, CMYK kolorni spektar, manji je
od prirodnog i razlikuje se od RGB
kolornog spektra.
Suptraktivne boje
CMYK
• CMYK omogućava jeftinije
štampanje jer se manje troše boje
• Preciznija reprezentacija crne
boje jer se direktno štampa u njoj
umesto mesanjem RGB-a
• Tekst se tipično štampa u crnoj
boji
Prirodni Spektar Boja
• Prilikom pripreme za štampu
monitor imitira (emulira) boje iz
CMYK spektra, ali treba voditi
računa da nije u stanju da prikaže
sve nijanse iz ovog spektra.
• Veći problem može nastati kada
se štampa slika u RGB spektru rezultati su uvek nepredvidivi jer je
RGB širi od CMYK spektra, tj. ne
preklapaju se.
• Najbolja praksa je uvek pre
štampe RGB slike pretvoriti u
CMYK format, ili koristiti Adobe
Bridge ili Photoshop koji će taj
posao uraditi kako treba.
RGB u CMYK
• Ne može se svaka boja
preslikati idealno iz
RGB-a u CMYK
• Razlike se primećuju
samo kod graničnih
slučajeva tj. boja
RGB boje (ovako se vidi na
ekranu)
CMYK boje (ovako se vidi na
papiru)
Polutonovi
• Svetlije tonove svake boje postižemo
štampanjem malih tačaka date boje
(najčešće) pravilno rapoređenih na
određenom prostoru i različitih
prečnika
• Tačke su dovoljno male da ih oko ne
vidi, već stapa sa belom podlogom
dajući poluton.
• Prečnik tačke određuje nijansu - što
je prečnik tačke veći to je poluton
zasićeniji. Na slici su prikazani
različite nijanse sive (crne) i uveličan
raster u štampi.
Raster crne
Polutonovi
• Ukoliko želimo da postignemo nijanse u kolornoj štampi potrebno
je superponirati rastere osnovnih boja određenih intenziteta
• Na primer, da bismo dobili željeni ton zelene boje štampamo rastere
cijana i žute u određenim odnosima.
• Analogno ovome, da bismo dobili kolornu fotografiju u ofsetnoj
tehnici, potrebno je „razložiti” fotografiju na četiri osnovne boje i
proizvesti odgovarajuće rastere.
Nijanse zelene u CMYK ofsetnoj štampi
Rezolucija
• Rasterska grafika, za razliku od vektorske, sastavljena je
od konačnog broja tačaka na određenom prostoru
• Rezolucija se izražava u tačkama po inču - ppi (point per
inch) ili dpi (dots per inch). Što je više tačaka na istom
prostoru rezolucija je veća
• Rezolucija izlaznog uređaja definiše maksimalan broj
tačaka po inču koje dati uređaj može da reprodukuje
• Rezolucija rasterske grafike takođe zavisi od rezolucije
izlaznog uređaja
Rezolucija
• Monitor je uređaj niske rezolucije (~100dpi) i ne može
da prikaže fine detalje koji se vide u ofset štampi.
• Kada pričamo o rezoluciji određene bitmape, ona ne
postoji u pravom smislu na monitoru. Dimenzija bitmape
zavisi od veličine desktopa i monitora i izražava se u
pikselima.
• Rezolucija rasterske grafike dobija smisao prilikom
štampe. Optimalna rezolucija za ofset štampu je 300
dpi
• Dakle, bitmapa veličine 800x600 piksela može imati
najviše 2,67x2 inča (6,6x5 cm) u štampi
Rezolucija
• Povećanjem dimenzija ove bitmape zapravo
povećavamo dimenzije tačaka iz kojih se sastoji i
rizikujemo da slika izgleda mutno ili pikselirano
(„iskockano”)
• Optimalna rezolucija za pripremu za ofset štampu je 300
dpi, ali nikako ne sme biti manja od 250 dpi, jer će se
već pojaviti pikselacija i štampa će izgledati mutno i van
fokusa.
• Uvek optimizujte bitmape na 300 dpi pre štampe!
Vektori i bitmape
• U pripremi za štampu se srećemo sa dve
vrste predstavljanja objekata: vektorski i
rasterski.
• Već smo videli da rastersku grafiku
određuje konačan broj tačaka na
određenom prostoru.
• Ilustracija pokazuje kako se sa
povećanjem bitmape povećavaju
dimezije svake tačke.
• Resemplovanje slike ne pomaže, jer time
samo delite postojeće tačke na više
tačaka, ali ne možete stvoriti nešto što ne
postoji.
bitmapa
Vektori i bitmape
• Vektorska grafika je određena
matematičkim funkcijama koje opisuju
izgled objekata.
• Kod vektorske grafike ne postoji pojam
rezolucije - ona uvek ima rezoluciju
izlaznog uređaja.
• Vektorsku grafiku možete povećavati
bez gubljenja kvaliteta, jer se objekti
uvek proračunavaju za datu veličinu
štampanja
Vektor
Reprodukcija boja kolor separacijama
• Postoje dva načina reprodukcije boja u štampi:
– procesiranjem, tj. mešanjem boja (process color)
– nanošenjem pune boje (spot color)
• Izdvajanje boja (kolor separacija) neophodno je da bi mogla da se
odštampa slika koja sadrži više od jedne boje
• Najvažnija razlika između ova dva načina reprodukcije nalazi se u
broju potrebnih kolor separacija da bi se odštampale sve boje
• Da bi se napravile kolor separacije, potrebno je analizirati sliku,
izolovati svaku informaciju o boji i preneti je na poseban film.
• Film se dalje koristi da bi se napravile štamparske ploče (forme) za
svaku boju.
• Ovakav postupak je neophodan pošto štamparske mašine mogu u
jednom trenutku da nanesu samo jednu boju na papir.
Mešane boje
• Ako se štamparske ploče ne podese (tj. „ne pasuju”)
idealno, kao rezultat mogu da se dobiju zamućene,
zamrljane i netačno reprodukovane boje ili fini detalji
slike
• Zbog toga je uvek preciznije stampanje ako se koristi
spot tehnika (sa predifinisanim brojem boja)
• Spot stampanje je uvek skuplje od tehnike mesanja boja
Pune boje
• Za spot (fleka, obojena površina) sistem kreiranja boja koristi se
posebna štamparska boja za svaku boju na slici, a svaka
štamparska boja zahteva svoju štamparsku ploču, a samim tim i
posebnu separaciju na filmu.
• Ako publikacija koristi samo jednu ili dve boje, spot način
reprodukcije boja može da se pokaže kao kvalitetnija i, svakako,
jeftinija alternativa procesnom sistemu.
• Sa druge strane, upotreba spot boja može da bude neophodna ako
rezultat dobijen procesiranjem nije dovoljno kvalitetan.
• Na primer, ako pokušavate da dobijete sasvim posebnu boju
(fluoroscentnu, metalik i slično) ili ako su potrebni neki kritični detalji
(posebno kolorisan tekst).
Pune boje
• U slučaju korišćenja separacija procesiranih boja, ako one nisu
precizno podešene, dešava se da fini detalji izgledaju zamućeno.
• Pune boje su uvek oštre, a odštampani crteži su jasnih detalja
• Nema potrebe za posebno preciznim načinima "uklapanja"
štamparskih ploča ili separacija - postoji samo jedna separacija za
svaku željenu boju.
Spot boje su uvek oštrih ivica...
„Bežanje” boja
Pune boje
• Spot boje su pouzdanije od prikaza određene boje na
ekranu vašeg monitora
• Ako koristite boje iz knjige paleta boja, štamparija može
da reprodukuje apsolutno tačnu nijansu, što nije uvek
slučaj ako izaberete spot boju iz palete sa ekrana
monitora.
• Jedna od kompanija koja proizvodi spot boje, a samim
tim i knjižice sa standardizovanim spot bojama je
"Pantone" - njihov kolor model je u širokoj upotrebi.
• http://www.youtube.com/watch?v=xI_NC_GQtQ&feature=player_embedded#at=23
„Gaženje” boja
• Ako se kolor separacije ne uklope („pasuju”) precizno,
mogu da se pojave neželjene bele linije (procepi) na
mestima gde se dodiruju dve različite obojene površine.
• Ova greška se zove greška pasovanja, i bez obzira sa
koliko se pažnje uklapale separacije ili ploče, uvek se
pojavljuju određene (manje ili veće) bele pukotine.
• „Gaženje” boja je postupak kojim može da se
kompenzuje određena doza nepreciznosti uklapanja.
Ovaj postupak se uvek svodi na namerno proširenje,
odnosno gaženje objekata.
„Gaženje” boja
• Digitalna priprema za štampu obezbeđuje mnogo preciznije metode
gaženja koje su implementirane u svaki kvalitetniji DTP program.
• U normalnim situacijama mesto koje se nalazi ispod nekog objekta
koji je druge boje, je „isečeno” sa filma - takvo mesto ne štampa se
bojom pozadine - već bojom objekta.
Ovako bi izgledao idealni
slučaj - bez procepa
Misregistration - loše "pasovanje" pojavljuju se beli procepi
„Gaženje” boja
• Da bi se precizno uklopio objekt koji treba da se odštampa u toj
„rupi” (ne zaboravite da je preciznost i do 0,008 milimetara!) - ili
pozadina treba da ima „manju” rupu, ili sam objekat treba da bude
malo „širi” - treba da dođe do „gaženja” te dve boje
• Ako su boje sličnog intenziteta, doći će do njihovog mešanja i
neželjene nijanse na ovim preklopima. Ove neželjene nijanse se
pojavljuju ako je "gaženje" suviše veliko
• Ako je „gornja” boja mnogo tamnija od boje podloge, ili ako te dve
boje dele istu kolor komponentu, ceo objekat može da prekrije boju
podloge bez problema - dakle, on može da bude „preštampan”
preko podloge (overprinted)
• Međutim, ako boja gornjeg objekta može da reaguje sa bojom
podloge, potrebne su mnogo pažljivije akcije gaženja
Priprema slika
• Fotografije i slajdove koje koristite u vašoj publikaciji
morate posebno pažljivo da pripremite kako bi rezultati
štampanja bili očekivani. Bitmapirane slike najbolje je
obrađivati u programu Adobe Photoshop
• Ulazna rezolucija slike je broj piksela po inču (pixels per
inch - ppi) dobijen skeniranjem ili naknadnom obradom u
nekom od grafičkih programa. Rezolucija od 300 ppi
garantuje kvalitet slike u skoro svim tehnikama
štampanja
Priprema slika
• Glavni faktor za određivanje potrebne ulazne i izlazne
rezolucije je linijatura - frekvencija polutonskog rastera
na grafičkom filmu, to jest gustina rastera kojom će
publikacija biti štampana.
• Linijatura se izražava u broju linija po inču (lpi) i različita
je za različite tehnike štampe i vrste papira.
• Primer: dnevne novine se štampaju u linijaturi 80-90 lpi,
kolor časopisi u linijaturi 120-150 lpi, a vrhunske kolor
publikacije 175-200 lpi.
Priprema slika
• Ništa vam ne vredi visoka rezolucija ako ste izabrali
pogrešnu linijaturu!
• Vrednost linijature odredite u dogovoru sa štamparijom u
kojoj će biti štampana vaša publikacija
• Slike koje se pripremaju za štampu treba da budu u
odgovarajućem sistemu boja:
– crno-bele slike - grayscale;
– kolor slike (4 boje) - CMYK model (procesne boje);
– višebojne slike (4 + x) - Pantone, Hexachrome... (spot boje)
Vežbe HDRI
• HDRI
• Stuck in Customs
• http://www.secondpicture.com/tutorials/ph
otography/photoshop_hdr.html