Transcript стабло

STABLO
Stablo je vegetativni biljni organ.
Jedini organ na kojem se razvijaju pupoljci.
Šta su pupoljci?
PUPOLJCI su delovi biljke iz kojih niču izdanci,
listovi,
cvetovi.
Najbolje se vide u rano proleće i u zimu. Zaštićeni su kožastim listovima, koji kada se
razmaknu, pupoljak se otvori i mogu se uočiti budući listovi i cvetovi. Istovremeno, od
osnove pupoljka raste i izdužuje se nova, mlada grančica.
Mlade biljke razvijaju stablo iz STABAOCETA KLICE.
Stablo odraslih, drvenastih biljaka raste VRŠNIM ili TEMENIM PUPOLJKOM.
JEDNOGODIŠNJE IZDANKE predstavljaju sve grančice na stablu sa pupoljcima, listovima i
cvetovima koji izrastu iz te godine. Tokom godine ti izdanci odrvene, a naredne godine
postaju deo stabla. U međuvremenu iz novih pupoljaka će izrasti novi izdanci. Na taj način,
drvenaste biljke neprekidno rastu.
PREMA GRAĐI
ZELJASTO
DRVENASTO
LIJANE
-mekano
-savitljivo
-zelene boje
-ograničen rast
-u sredini je šuplje
-čvrsto
-često mrke boje
-višegodišnje
-raste neograničeno
(neograničen rast)
(puzavice, povijuše)
-tanko
-zeljasto
-može da odrveni
-rastu u potrazi za
svetlom
Prema NAČINU GRANANJA
ŠIB
ŽBUN
DRVO
Grane rastu
direktno iz zemlje
Stablo se grana
iznad zemlje,
raste najviše do 2,5m
Sastoji se iz STABLA
(grane i lišće) i
KROŠNJE.
Zeljasto stablo (trava)
šib
Žbun (leska)
drvo
lijana
POPREČNI PRESEK DRVENASTOG STABLA
KORA
Tvrdi,spoljašnji
omotač.
Štiti od hladnoće
i oštećenja.
SRŽ
Središnji deo stabla
DRVENASTI DEO
Deo stabla između srži i kore.
Širi se deobom ćelija, iz godine u
godinu postaje deblje.
SVETLE kružnice
Ćelije se dele,
prelaz iz zime u
proleće.
TAMNE kružnice
Prestaje deoba
ćelija, u kasnu
jesen.
GODOVI- svetle i tamne kružice na
osnovu kojih možemo odrediti starost
stabla.
ULOGA STABLA
Osnovna uloga stabla je PROVODNA.
Provodi vodu i u njoj rastvorene mineralne supstance koje upija koren do listova.
Hranljive supstance , koje nastaju u listovima, provodi do korena.
PROVOĐENJE ovih supstanci vrši se kroz PROVODNE SNOPIĆE.
provodi hranljive supstance
provodi vodu i u njoj rastvorene
mineralne supstance
Stablo ima ulogu i u omogućavanju USPRAVNOG POLOŽAJA BILJKE kako bi ona dobila
što više svetlosti (stablo i njegove grane nose listove i postavljaju ih u najpovoljniji položaj
za primanje Sunčeve svetlosti).
ZNAČAJ STABLA
U ISHRANI ljudi i nekih životinja, zato što se u stablu mogu naći velike količine hranljivih
supstanci.
U NARODNOJ MEDICINI zato što stabla nekih biljaka imaju lekovito dejstvo.
Kora gloga
Domaći sirup od kore trnjine
KAO GRAĐEVINSKI MATERIJAL stablo drvenastih biljaka se koristi za izradu stolarije,
nameštaja, drvna građa, furnir, iverica,u izgradnji kuća (bolji je izolator od betona ili čelika)
PAPIR, UGALJ, neki LEKOVI dobijaju se preradom drveta.
Mnoge vrste drveća koriste se kao ukrasne biljke u dvorištima, okućnicama, parkovima i
na ulicama.
U INDUSRIJI GUME-posebna vrsta drveta (kaučuk drvo)
Za grejanje stanova, kuća ili drugih objekata – cepanice, briketi, piljevina.
U TEKSTILNOJ INDUSTRIJI za izradu odeće, odevnih elemenata.
konoplja
Lan
(lanene pantalone)
PREOBRAŽAJ STABLA
Stablo koje ima neku drugu ulogu, pored osnovne, naziva se PREOBRAŽENO stablo.
PREOBRAŽAJ STABLA
PODZEMNA stabla
-LUKOVICE
(kod crnog luka)
-KRTOLE
(kod krompira)
-RIZOM
(kod perunike)
NADZEMNA stabla
-STOLONE
za razmnožavanje
(kod
jagode)
za smeštaj rezervne hrane
-RAŠLJIKE ili VITICE
kao oslonac
(kod vinove loze ili graška)
-NADZEMNA KRTOLA
čuva rezervu hrane
za razmnožavanje
(kod kelerabe)
-LISTOLIKO STABLO
vrši fotosintezu
(kod nekih kaktusa)
-TRNJE
za zaštitu
(kod ruže)
LUKOVICE (kod crnog luka)
KRTOLE (kod krompira)
RIZOM (kod perunike)
VITICE
KELERABA
STOLONE
TRN (kod ruže)
KAKTUS
Rekordna stabla
Najviša stabla
Sekvoje su najviša stabla na svetu.
1. Obalna sekvoja -115.56 m
NP Sequoia, Kalifornija, SAD
2. Eukaliptus -99.6 m
južno od Hobarta, Tasmanija, Australija
3. Obična američka duglazija -99.4 m
Brummit Creek, Oregon, SAD
Stabla najvećeg opsega
1. Gorostasni baobab -15.9 m, (mereno u blizini tla), Provincija Limpopo Južna Afrika.
Ovo stablo je iskorenjeno 2009., pa je sada baobab s najvećim opsegom od 10.64 m iz J. Afrike.
2. Meksički taksodij -11.62 m, Arbol del Tule, Santa Maria del Tule,Oaxaca, Meksiko.
3. Golemi mamutovac –8.85 m, Kalifornija, SAD
Baobab u Tanzaniji
Najstarija stabla
Starost stabala određuje se pomoću godova, najčešće kada se poseku. Tačno određivanje
starosti pomoću godova, moguće je samo za stabla koja rastu sezonski.
Najstarija stabla po vrstama su:
1. Pravi tisućljetni bor :4844 godina
2. Patagonski trolist : 3622 godina
3. Golemi mamutovac : 3266 godina
4. Japanska kriptomerija : 3000 godina
5. Lagarostrobos franklinii: 2500 godina
Među ostalim stablima za koje se veruje da su takođe vrlo stara su: tisa starosti oko 2000
godina i golema tuja te maslina s Maslinske gore u Jerusalemu, koja je također stara oko
2000 godina. Veruje se, da postoji od Isusova vremena.
Najstarije stablo je sveta smokva (lat. Ficus religiosa) starosti 2293 godine iz
Anuradhapure na Šri Lanki.
Topiarij
Topiarij je hortikulturna tehnika oblikovanja živih višegodišnjih stabala i grmova u različite
geometrijske, životinjske i druge oblike.
Reč potiče od latinske reči za ukrasno uređivanje vrtova. Ima poreklo iz vremena Rimljana.
U vreme renesanse pojavljuje se u vrtovima europske elite.
Najčešći su geometrijski oblici: kugle ili kocke, obelisci, piramide, zašiljene spirale i slično. Bili su
popularni i prikazi ljudi, životinja i predmeta. Topiariji u Versaillesu bili su jednostavni.
Američki stil izrade topiarija započeo je u Disneylandu oko 1962. godine. Walt Disney želio je
videti crtane likove u zabavnom parku u obliku topiarija.
Danas se većina vrtova i parkova s topiarijima nalazi u Engleskoj.
Bonsai
Bonsai je umetnost uzgoja minijaturnih stabala i grmova.
Svrha bonsaija je prvenstveno opuštanje i meditacija te za razliku od drugih uzgojenih
biljaka, bonsai nije namenjen za proizvodnju hrane, medicinu ili kao parkovno i dvorišno
drveće. Sam uzgoj zahteva mnogo nege, ali kao nagradu donosi mirnoću uma, osjećaj osveženja i
unutrašnju smirenost. Uzgajanje iz semenke je svakako najdugotrajniji način.
Prvi rezultati se vide tek nakon 10-ak godina.
Velike izložbe bonsaija održane su u Parizu i Londonu. Pretvorio se u poznatu i priznatu
hortikulturnu umetnost širom sveta.