Borova nematoda Bursaphelenchus xylophilus (Steiner & Buhrer) Nickle i njeni vektori iz roda Monochamus (Coleoptera: Cerambycidae)

dr Jasmina Bačić Fitonematološka laboratorija “TAMIŠ AGROLAB” PSS “Institut Tamiš”, Novoseljanski put 33, 26000 Pančevo

“

Institut PKB Agroekonomik”, Padinska Skela 21. jun 2012.

Karantinski status i regulativa

• Štetni organizam:

Bursaphelenchus xylophilus

(Steiner et Buhrer) Nickle sin.

Aphelenchoides xylophilus

Steiner et Buhrer • • • •

Bursaphelenchus lignicolus

Mamiya et Kiyohara Bolest: Propadanje bora, sušenje i uvenuće četinara Vektori: vrste iz roda EPPO: List A2

Monochamus

spp. (Coleoptera: Cerambycidae) EU: Annex II/A1 DIREKTIVA EU 2000/29 • • R. Srbija: Lista IA deo I («Sl. glasnik RS», 7/2010) “Naredba o sprovođenju posebnih fitosanitarnih pregleda radi otkrivanja štetnog organizma borove nematode kao i merama koje se preduzimaju u slučaju pojave tog štetnog organizma» («Sl. Glasnik RS», br. 67/2011)

Borova nematoda Bursaphelenchus xylophilus

• • • • • Migratorni endoparazit, živi i razmnožava se u smolastim kanalima, napadajući epitelne ćelije Crvolikog oblika u svim stadijumima Veli čine 0.45-1.3 mm R ep ženke okrugao, cilindričan Rep mužjaka veoma savijen Curto, G. (2009): Pine wood nematode

Bursaphelenchus xylophilus

. Twinning project SR 2005/IB/AG/02 Act. 2.1.1, Belgrade 2009/02/10 13. Phytosanitary Service Emilia-Romagna Region.

Poreklo i geografska distribucija B. xylophilus

• • • • • • Poreklo iz Severne Amerike Prisutna SAD, Kanadi, Meksiko Prenesena u Japan i u druge azijske zemlje (Kina, Hong Kong, Japan, Južna Koreja, Tajvan) U Evropi inicijalno pronađena na drvenoj građi poreklom iz S. Amerike Prvi put u EU u Portugalu 1999. na

P.pinaster

(južni Lisabon) 2008. u Španiji (Galicia, Estremadura) http://www.eppo.int/QUARANTINE/listA2.htm

• • • • • • • • • • • • • • • • Familija Pinaceae

Rod Pinus Pinus densiflora Pinus thunbergii Pinus bungeana Pinus echinata Pinus lambertiana Pinus luchuensis Pinus massoniana Pinus nigra austriaca* Pinus pinaster* Pinus radiata Pinus sylvestris* Pinus halepensis Pinus mugo Pinus strobus

* Osetljivije vrste

Biljke domaćini B. xylophilus

Štete na ovim vrstama veoma retke • • • • • • • •

Pseudotsuga Abies Cedrus Larix Picea Tsuga

Unutar EPPO regiona

P. sylvestris

sa najvećim rizikom u severnom i centralnom području • Vrste

P.nigra

i

P. pinaster

u centralnom i južnom regionu

Simptomi usled prisustva B. xylophilus

• • Od polovine maja do polovine jula, tri nedelje od prodora nematode u biljku, smanjenje i potpuni prekid uljasto smolastih lučenja četinara, prestanak kretanja sokova Smanjena transpiracija , iglice se suše, crvenkaste boje-prvi očigledan simptom • • • Od kraja avgusta do početka oktobra sušenje krošnje, propadanje biljke.

Sušenje u početku samo na jednoj grani („zastava“), a kasnije čitave biljke.

Crvenkasto smeđe lišće na mrtvom drvetu do sledećeg leta.

Žutilo i uvenuće iglica

http://www.eppo.int/QUARANTINE/nematodes/Bursaphelenchus_xylophilus/BURSXY_images.htm

Uvenuće četinara

http://www.eppo.int/QUARANTINE/nematodes/Bursaphelenchus_xylophilus/BURSXY_images.htm

• • • • • • • • Red Coleoptera Familija Cerambycidae Rod

Monochamus Monochamus marmorator M. carolinensis M. scutellatus M.alernatus

M. galloprovincialis

Vektori B. xylophilus

• • P renošenje ovipozicijom P renošenjem ishranom Curto, G. (2009): Pine wood nematode

Bursaphelenchus xylophilus

. Twinning project SR 2005/IB/AG/02 Act. 2.1.1, Belgrade 2009/02/10-13. Phytosanitary Service Emilia-Romagna Region.

Udubljenje od larvi, larva i imago Monochamus

http://www.eppo.int/QUARANTINE/nematodes/Bursaphelenchus_xylophilus/BURSXY_images.htm

Životni ciklus B. xylophilus

• • • Primarno širenje-ishranom vektora na li šću zdravog drveća (maj-juli) Sekundarno širenje-polaganjem jaja na uginulom drve ću (kraj jula-kraj avgusta). Od kraja leta do slede ćeg proleća nematode J3 su sekundarno mikofagne, hrane se gljivama-plavo obojavanje drveta (

Ceratocystis

spp.). Curto, G. (2009): Pine wood nematode

Bursaphelenchus xylophilus

. Twinning project SR 2005/IB/AG/02 Act. 2.1.1, Belgrade 2009/02/10-13. Phytosanitary Service Emilia-Romagna Region.

G ljivice plavičaste boje iz roda Ceratocystis

Curto, G. (2009): Pine wood nematode

Bursaphelenchus xylophilus

. Twinning project SR 2005/IB/AG/02 Act. 2.1.1, Belgrade 2009/02/10-13. Phytosanitary Service Emilia-Romagna Region.

Preventivne mere i mere spre čavanja daljeg širenja (iskorenjivanje)

• • • Stručni fitosanitarni pregled osetljivog bilja i drveta i kore (drvo i izolovana kora četinara) - proizvoda od drveta na graničnim prelazima i sertifikat o zdravstvenom stanju za zemlje iz kojih je rizično uvoziti drvenu građu (Kina, Hong Kong, Japan, Koreja, Tajvan, Kanada, Meksiko i SAD, Portugalija, Španija) P reventivne mere sprovođenja toplotne sterilizacije ili fumigacije ambalaže i paleta od drveta U slučaju pozitivnog nalaza ove vrste-mere iskorenjivanja-određivanje zaraženog područja, seča i uništavanje zaraženog osetljivog bilja, određivanje žarista zaraze i za štitnog pojasa

Poseban nadzor prisustva B. xylophilus u šumskom bilju

• • Radi otkrivanja borove nematode sprovodi se vizuelni pregled i uzorkovanje na prisustvo štetnog organizma osetljivog drveta, kore i bilja i to: osetljivog drveta i kore, koji obuhvataju drvo i izolovanu koru četinara (Coniferales), osim roda

Thuja

-sprovodi fitosanitarna inspekcija osetljivog bilja, osim plodova i semena,

Picea

,

Pinus

,

Pseudotsuga

i

Tsuga

sledećih rodova:

Abies

,

Cedrus

,

Larix

, sprovode imaoci javnih ovlašćenja

U oblastima gde nije poznato prisustvo

B. xylophilus

obratiti pažnju:

• oslabljena drveća osetljivog bilja (npr. oštećenja vetrom, snegom, sušom ili vatrom) • mesta sečenja drveta stara 1-2 godine (ostataka, panjeva, mrtvog drveća) • drveća van šumskih lokacija (npr. parkovi, bašte, ulična drveća) blizu potencijalnih tačaka ulaza

B. xylophilus

• dvorišta obrade drveta, skladišta panjeva, ivera, piljevine • mesta sakupljanja ogrevnog drveta i drveća u neposrednoj blizini

Mesta vizuelnog pregleda (inspekcije)

• • 1) rizična područja četinarske šume u opsegu od 5 km od uvoznog drveta, pilana, fabrika nameštaja, kontejnera od drveta (wood packages) šumarci, pojedinačna stabla, parkovi u blizini ulaznih tačaka drvene građe, skladišta, fabrika name štaja • • 2) u drugim područjima šumarci I četinarske šume sa simptomima žutila, sušenja (crvenilo iglica), obolelih i uginulih stabala podru čja sa bolesnim ili uginulim drvećem

Materijal koji se pregleda i uzorkuje

• • • • • • • mrtva Ili pala drve ća u šumi od 6 meseci do godinu dana skladi štena drvena građa na mestu seče ili u okruženju skladi štena drvena građa u pilanama delovi drveta, par čići i piljevina u ili u blizini fabrika nameštaja drvena pakovanja (wood packages) uzorci u formi drveta, iverja ili strugotine uzorci drveta gde se uočavaju mesta polaganja jaja-rupe, galerije (najčešće gornji deo) i simptomi zaraze (mesta ishrane) od strižibuba iz roda

Monochamus

, prisustvo smole ili gljivičnog oboljenja iz roda

Ceratocystis

plave boje

Uzimanje uzoraka u četinarskim šumama • • • Vreme uzorkovanja : od kasnog proleća do kasne jeseni uzorci drveta sa drveća koje će uginuti ili već uginulih biljaka 6 meseci ili najviše do godinu dana uzorci drveta gde se uočavaju mesta polaganja jaja-rupe, galerije (najčešće gornji deo) i simptomi zaraze (mesta ishrane) od strižibuba iz roda

Monochamus

, prisustvo smole ili gljivičnog oboljenja iz roda

Ceratocystis

plave boje • Koliko uzoraka : iz svakog područja sa 1 do 5 drveća

Pribor za uzimanje uzoraka • K oristiti bušilicu sa malim brojem obrtaja, koja ne stvara prekomernu toplotu, motornu testeru ili stvrdlo Curto, G. (2009): Pine wood nematode

Bursaphelenchus xylophilus

. Twinning project SR 2005/IB/AG/02 Act. 2.1.1,Belgrade 2009/02/10-13. Phytosanitary Service Emilia-Romagna Region.

Način uzimanja uzoraka • S kidanjem kore pomoću stvrdla, motorne testere, bušilice za drvo brijanjem u vidu strugotine • S kidanjem kore u dubinu sa oštećenog debla ili grane, u tri nivou (gornji, srednji, donji), skupljanje oko 20 grama iz svakog nivoa (najmanje 60 grama iz svakog stabla) • S a mrtvog drveća sečenjem drvenih diskova debljine 2-5 cm debljine na 3 mesta.

• P osle svakog uzorkovanja izvršiti sterilizaciju pribora 70 % alkoholom ili mini gorionikom (nad špiritusnom lampom) • • U zorke drveta spakovati u plastične kese. Obeležiti uzorke sa sa podacima o vrsti osetljivog bilja, drveta ili kore, mestu ili lokaciji , vremenu, načinu uzorkovanja i GPS koordinatama . Uz uzorke priložiti zapisnik o uzorkovanju D ržati uzorke na tamnom mestu do dostavljanja u ovlašćenu laboratoriju