Transcript atletika skokovi

ATLETIKA 2
 Jedan od prvih rezultata zabeležen je 26. septembra





1824. god. U Engleskoj( 1,57m)
Pojava tartan zaletišta, specijalnih dušeka za doskočište,
sprinterica i dr. doprinela je visini skokova blizu 2,5m
Skok motkom se krajem 18. veka upražnjavao kao
gimnastička vežbe
Kao atletska disciplina javlja se na prvom šampionatu
Engleske 1866. godine (3,05m)
Amerikanac Marcus Wright (1912. g. 4,02m) postigao je
prvi svetski rekord koji je priznala IAAF, tvorac je
moderne tehnike skoka motkom
Pojavom novih materijala postavljaju se nove
biomehaničke osnove ovih skokova
Skokovi- nastanak i razvoj
 Na 13 Olimpijskim igrama uveden je petoboj a u okviru





njega skok u dalj
Savremeno izvorište skoka u dalj ima na takmičenju
univerziteta Kembridž-Oksford održanom 1864. godine
Do početka ovog veka najviše se upražnjavala zgrčna
tehnika skoka u dalj dok pojedini skakači kao Irac I. Lane
(1875) koriste uvinuće
U Americi se pojavljuje koračna varijanta dalja, prvi sa
jednim i po korakom je skočio E. Gourdin 1921. god.
Na Olimpijskim igrama 1968. u Meksiku Bob Beamon
(SAD) je sjočio 8,90 m koračnom tehnikom sa 2,5 koraka
Skok u vis se pojavio početkom 19. veka na škotskim i
irskim takmičenjima
Atletski skokovi
 Zbog složenije strukture atletskih skokova, oni se
smatraju “tehničkim disciplinama”
 Cilj atletskih skokova je preskočiti određenu visinu ili
daljinu pomoću određenih rekvizita ili bez njih
 Postoje dve grupe skokova u odnosu na cilj skoka:
1) Daljinski skokovi – gde je cilj postići što veću daljinu
2) Visinski skokovi – gde je cilj savladati što veću visinu
 Struktura kretanja kod atletskih skokova deli se u četiri
faze
 Faze, koje slede jedna iza druge, uslovljene su
prethodnim pokretima, te određene, učinjene greške
imaju značajan uticaj na ispravnost pokreta u sled.
fazama
Fazna struktura atletskih skokova
 Struktura kretanja kod skokova deli se u četiri faze:
1) Zalet: početno ubrzanje, pun zalet i priprema za odskok
2) Odskok(odraz): rad odskočne noge, rad ekstremiteta
koji vrše zamah
3) Let
4) Doskok
1) Zalet – cilj ove faze je da skakač kretanjem stvori takvu

optimalnu horizontalnu brzinu, koja će njegovo telo
vinuti što više ili što dalje
Određivanje optimalne brzine zaleta je prilično
delikatan zadatak
 Skakač svoj zalet izvodi uvek sa tačno određenog mesta





gde započinje početno ubrzanje na dva moguća načina:
iz mesta i iz zaleta
Pun zalet se izvodi optimalnom brzinom a tempo zaleta
je progresivno ubrzavajući, dok se optimalna brzina
postiže u predposlednjem koraku
Zadnja tri koraka zaleta nazivaju se priprema za odskok
U toku ova tri koraka nastaju promene u načinu trčanja,
menja se kretanje težišta tela, menja se dužina i
konstrukcija koraka, položaj i ugao trupa i ritam
poslednjih trkačkih koraka
Jedno od najvažnijih zadataka ove faze je spuštanje
težišta tela, pretposlednji korak je duži od prethodnih a
ugao u zglobu kolena i potporne noge i tla se smanjuju
Iz nižeg položaja tež. tela skakač na dužem putu može
delovati silama u odskoku
 Postavljanje stopala u predposlednjem ( najdužem )

2)


koraku može biti: preko prednjeg, spoljnog dela stopala;
preko celog stopala i preko pete žto zavisi od skakačke
discipline
Poslednji korak je kraći i brži i omogućava skakaču da
postavi stopalo bez negativne horizontalne reakcije, pa
se odrazna noga postavlja “gebućim” korakom
Odskok – suštinski deo skokova koji traje od momenta
postavljanja odrazne noge na tlo do momenta
napuštanja sa tla
Cilj odskoka je da se uz što veću horizontalnua brzina
pretvori u što veću vertikalnu brzinu a suma ove dve
brzine određuje ugao uzletanja i početna brzina
Prilikom odraza se razlikuju: 1)kontakt sa tlom
2)moment vertikale i 3)napuštanje tla
 U fazi ativnog odskoka ( zadnje odupiranje) težište tela se
usmerava u željenom pravcu i ovo je osnovna faza odraza
 Zamasi rukama mogu biti: naizmenični, paralelni sa
savijenim i opruženim rukama
 Zamasi nogu mogu biti: opruženi u zglobu kolena i
savijeni u zglobu kolena
3) Let – zavisi od skakačke discipline ali putanja težišta tela
se ne može promeniti, osim uz dejstvo spoljne sile
Skok u dalj
 Skakači u dalj posle određene dužine i brzine zaleta




odražavaju se jednom nogom sa odskočne daske a
doskok se vrši sunožno ili jednom nogom
Postizanje ravnomernog, ritmičnog ubrzanja je najteži
zadatak zaleta
Faza aktivnog odskoka nastaje opružanjem u zglobu
kuka, kolena i skočnog zgloba što u mnogome uslovljava
dužinu skoka
U toku leta načinjeni pokreti mogu da produže skok za
još koji cm
Cilj pokreta u letu je održavanje ravnoteže tela tokom
leta i stvaranje najpovoljnijih preduslova za bezbedno
“prizemljenje”
 U zavisnosti od vrste pokreta koji skakači čine u letu,
1)
2)
3)

4)
razlikujemo sledeće tehnike skoka u dalj:
Zgrčna tehnika – ova tehnika je najmanje efikasna što se
tiče produženja skoka u fazi leta, koriste je uglavnom
početnici i učenici
Tehnika uvinuća skoka u dalj – Ova tehnika daje najbolje
uslove za racionalan doskok
Koračna tehnika skoka u dalj – ako se izvede pravilno
njom se postižu najbolji rezultati i danas se ona najviše
upražnjava
Može da se izvede sa 1,5 ili sa 2,5 koraka u toku leta
Doskok – skakač amortizuje kontakt tela sa podlogom i
može da se izvede na tri načina: čučnjem, “sedanjem”
pored otiska i “sedanjem” u otisak stopala
Troskok
 Troskok zahteva od skakača izrazito jaku muskulaturu i





zglobno – ligamentarne veze
Skok se izvodi tako što nakon odraza skakač se dočekuje
na nogu kojom se odrazio, zatim se dočekuje na drugu
nogu, kojom izvodi odskok u treći skok
Troskok ima tri kretna dela: poskok, korak i skok
Odnos skokova je: poskok 36-38%, korak 29-30% i skok
33-35%
Poskok treba da iskoristi maksimalno postignutu brzinu
za što duži poskok a sa druge strane, od te brzine treba
uštedeti što više za dalje izvođenje sledećeg koraka
Korak se izvodi sa iste odrazne noge i horizontalna brzina
je manja nego kod poskoka – istovremeno velika snaga
 Skok – treći kretni deo a njegov cilj se podudara sa ciljem
skoka u dalj te se oni realizuju na isti način istim
sredstvima
 Rad ruku obavlja se na dva načina naizmenično i
paralelno
Skok u vis
Ni jedna disciplina u atletici nema toliko varijanti tehnike, ni
mogućnosti za realizovanje zadatka koju disciplina traži a
u ovom slučaju je to savladavanje maksimalne moguće
visine jednonožnim odrazom
 Razlikujemo nekoliko tehnika skoka u vis: prekoračna
tehnika “makazice”,duple “makazice”, zgrčna, opkoračna
i leđna tehnika – “fozberi - flop”
 Danas je leđna tehnika jedina koja egzistira na
takmičenjima
1) Zalet – kod “makazica “se izvodi pravolinijski koso u
odnosu na letvicu a kod “flopa” je polukružni
 Cilj zaleta je da se razvije optimalna brzina i to pomoću
progresivnog ubrzanja
 Početno ubrzanje se započinje sa tačno određenog mesta





i na dava načina: iz mesta i iz kretanja
Pun zalet se razvija tako što se optimalna brzina dostiže
na račun povećanja frenkvencije i dužine koraka
Skakaču je potreban nagib ka centru zamišljenog kruga u
zaletu i on to postiže trčanjem po polukružnoj liniji, gde
naginjenjem tela mora savladati centifugalnu silu koja ga
teži izbaciti van kruga
Nagibom skakač osigurava da iz otklona postavi nogu u
odraz, što rezultira efikasnim skokom
Posle odraza, horizontalna sila telo skakača gura napred
pa bez otklona, što obezbeđuje polukružni zalet, skakač
bi rušio letvu pre dostizanja potrebne visine
Priprema za odskok – 2-3 koraka pre odraza, preko peta
 Treći korak, od mesta odskoka, izvodi se brže od
prethodnih, a stopalo se postavlja na petu
2) Odskok – rastojanje između mesta odskoka i letvice zavisi
od ugla pod kojim se vrši zalet a mesto odskoka zavisi od
brzine zaleta, brzinsko-snažnih sposobnosti skakača i
tehnike samog skoka
 Najviše karakteristično je savijanje kolenog zgloba
zamajne noge (135-140 stepeni)
 Zamah ruku može biti naizmeničan i paralelan i kada je
ruka vodilja pravca leta
3) Let – nastavlja se okretanje oko uzdzžne ose tela, skakač
zamajnu nogu i dalje drži gore, isturi kukove i kao
posledica toga odrazna noga, savijena u kolenom zglobu,
dostiže visinu zamajne noge a trup se savija u zaklon,što
dovodi do daljeg savijanja kolena
 U lučnom položaju skakač se nalazi iznad letvice, gde je
brzina okretanja oko poprečne ose tela najveća
 Preko letve prvo prelazi glava ili ruka vodilja, trup, karlica
ide na dole a kolena na gore i opružanjem u zglobu
kolena, skakač prenosi i pete preko letvice
4) Doskok – kod “flopa” je na pleća sa blago ukrućenim
telom i povlačenjem kolena pored ušiju
Skok motkom
 Motke su bile od različitog materijala: drvene, metalne a


1)
2)
3)
4)
5)
u novija vrema i elastične motke od veštačkog materijala
Tri tipa motke: meke , srednje i tvrde
Strukturu kretanja skoka motkom čine sledeće faze:
Zalet – zavisi od hvata i nošenja motke a deli se na dva
dela : trčanje s motkom i postavljanje motke u kutiju
Odskok - važan je brz zalet i precizan ubod a prenošenje
energije na motku počinje još na tlu kada se ona savija,
ugao odraza je najmanji u odnosu na druge skokove 1420 stepeni
Potporna faza –vis, zamah, skupljanje, opružanje
odupiranje
Let - bezpotporna faza
Doskok – na leđa, velikom površinom tela
 http://www.youtube.com/watch?v=x4yhE5KE
Pq0
 http://www.youtube.com/watch?v=8_RfK2rp
2To
 http://www.youtube.com/watch?v=byBlB_NK
Ovc
 http://www.youtube.com/watch?v=2p86D2xj
vvg